Svet se na današnji dan priseća masakra u srednjoj školi Kolumbajn, kao jednog od najkrvavijih školskih pucnjava u američkoj istoriji.
Pre tačno 19 godina, na poljani nekoliko kilometara udaljenoj od srednje škole Kolumbajn odeknula je slaba eksplozija. Vatrogasci su izašli na teren i brzo ugasili manji požar uzrokovan eksplozijom, koja je, kako se kasnije ispostavilo, bila samo odvraćanje pažnje od krvoprolića koje je usledilo.
Masakr u kome je poginulo 12 učenika i jedan nastavnik a ranjeno 23 ljudi, potresao je ceo svet.
Nakon što su postavili eksplozivnu napravu u polju, dvojica tinejdžera Erik Heris i Dilan Klebold krenuli su prema svojoj školi, naoružani sačmaricama, noževima i 99 bombi izrađenih u kućnoj radinosti. Parkirali su automobile i s torbama u kojima su se nalazile bombe uputili su se prema školskoj kantini.
Bombe napravljene prema uputstvimaama pronađenim na internetu ostavili su u kantini i zatim se vratili do svojih automobila. Plan je bio sačekati eksploziju i pucati u preživele koji će nakon eksplozije bežati iz školske zgrade.
Da se sve odvijalo po planu, stvari bi bile daleko gore. Bombu su tempirali na 11:17 sati, taman u vreme užine, kada se u kantini nalazilo petstotinjak učenika. Da je detonacija bila uspešna, eksplozija bombe sa 9 kg gasa verovatno bi izazvala urušavanje plafona u kantini, a broj mrtvih i ranjenih bio bi znatno veći. Ali bomba nije eksplodirala, međutim to ih nije sprečilo da nastave svoj ubilački pohod.
Krenuli su prema glavnom ulazu u školu i počeli da pucaju po učenicima koje su putem sreli. Nastavili su školskim hodnikom prema biblioteci u kojoj se skrivalo pedesetak učenika i dvojica nastavnika. U pucnjavi je ubijeno 10 učenika, a 12 ih je ranjeno. Potom su izašli iz biblioteke i detonirali nekoliko bombi u prostorijama škole.
Nešto manje od sat vremena od početka napada, dvojac se vratio u knjižnicu, odakle su kroz prozor nastavili pucati na policiju koja je okružila školsku zgradu.
Nekoliko minuta kasnije, obojica su počinili samoubistvo. Jedan svedok navodno je čuo brojanje do tri, nakon kog su usledili pucnji. Pronađeni su u lokvi krvi. Haris je pucao sebi u usta, a Klebold je iz svoje poluautomatske puške pucao u levu slepoočnicu.
O njihovim motivima širile su se različite pretpostavke. Neki su tvrdili da su tinejdžeri pripadnici gotičkog kulta, drugi su smatrali da su krive videoigre. Istraga je pokazala da je dvojac godinu dana pomno planirao napad.
Spekulisalo se da su obojica u školi bili izloženi maltretiranju svojih kolega.
Veštačenje psihijatarskih stručnjaka FBI, na osnovu dnevnika i blogova koje su dvojica napadača ostavila za sobom tvrde kako je Haris klinički psihopat i mozak cele operacije, dok je psihičko stanje Klebolda ocenjeno kao depresivno i suicidalno.
Klebold je u svojim dnevnicima često pisao o želji da okonča svoj život, a u videu koji su njih dvojica snimili netom pre napada, rekao je: "Jednostavno znam da idem na bolje mesto. Ovaj život mi se baš i ne sviđa."
U to vreme, masakr je bio najveća masovna pucnjava u školi u američkoj istoriji. Krvoproliće je podstalo javne rasprave o pravu na držanje oružja, maltretiranju među vršnjacima i sigurnosti u školama, ali polemike traju i dalje
bez pravih odgovora.
O događaju napisano je nekoliko knjiga, a redatelj Majkl Mur snimio je Oskarom nagrađen dokumentarac Bouling for Kolumbajn.
Kurir.rs/24 sata.hr
Foto: AP