Većina bezbednosnih stručnjaka kritikovala je odluku američkog predsednika Donalda Trampa da se lično sastane sa liderom Severne Koreje na početku, a ne kraju dugog diplomatskog procesa i predviđa da će sastanak biti neuspeh.
Ipak, politički analitičar magazina Politiko, Grejem Alison smatra da SAD mogu da pobede u ovom nadmetanju i proglase uspeh u svetu. Tome u prilog ide i vest da je Kim Džong-un rekao da više nema potrebe da njegova zemlja izvodi raketne i nuklearne probe. Međutim, to su samo njegove reči, a tek treba da se vidi da li će ih sprovesti u delo. Sada se postavlja pitanje koje su preostale izvodljive alternative?
Tri opcije Severne Koreje
Za Severnu Koreju 2018. godine postoje samo tri realistična ishoda, smatra Grejem.
1. Kim bi ipak mogao da dovrši dodatne testove balističkih raketa koji omogućavaju Pjongjangu da verovatno ugrožava američke gradove nuklearnim napadima.
2. Tramp bi mogao da napadne Severnu Koreju kako bi sprečio taj ishod.
3. "Malo čudo" koje je moguće u ovom trenutku. Na tom putu je već moguće videti obrise dogovora koji bi omogućio obojici da proglase pobedu koju javnost najviše zanima - kod kuće. Ovo rešenje bi takođe dalo mogućnost i drugim liderima da proglase pobede.
Osećajući ovaj potencijal i znajući da su nepredvidivi i Tramp i Kim, svi lideri se bore da pokažu da su deo istorijskog sporazuma. Zato je nedavni susret Majka Pompea i Kima, koja je iznenadila neke posmatrače, ipak bila predvidiva.
Kako bi izgledao dogovor dva lidera?
I Tramp i Kim bi najavili da su se uslovno dogovorili o denuklearizaciji Korejskog poluostrva, uspostavljanju mirovnog režima u kome obe strane obećavaju da će poštovati suverenitete i sigurnost, kretanju ka normalizaciji odnosa i mirovnom sporazumu kojim završavaju Korejski rat.
Obojica bi pregovaračkim timovima naložili da odmah prionu na konkretne akcije, a dok pregovori budu u toku, Severna Koreja će nastaviti svoj moratorijum na dalje raketne i nuklearne testove, a zauzvrat SAD neće dodatno zaoštriti sankcije.
Da bi se osiguralo da se uzmu u obzir interesi druge četiri zemlje, bilateralni pregovarači biće uključeni u širi proces pregovaračkog procesa, slično pregovorima P5 + 1 koji su zaustavili nuklearni napredak Irana.
Štaviše, ako Kim želi da ostavi veliki utisak na Trampa, opcija je čak da eliminiše jedan ili čak mali broj nuklearnog oružja, za dalje smanjivanje zaliha, SAD i Južna Koreja bi ponudile dodatne smanjivanje sankcija i ekonomsku pomoć.
Kako bi svi lideri sporazume "prodali" kao veliku pobedu?
1. Za Kima, sama činjenica da je predsednik Sjedinjenih Država prihvatio poziv za sastanak jedan na jedan, podigao ga je na nivo svetskog igrača. Pre ovog talasa diplomatije, on je već izjavio da je "postignuta misija" u uspostavljanju Severne Koreje kao države nuklearnog oružja, tako da on može produžiti zamrzavanje testiranja na neodređeno bez značajnih primedbi. I da dobije samo skromno zvanično oslobođenje od teških sankcija, on zna da kaiš ne bi bio toliko stegnut nakon postizanja dogovora.
2. Trampu bi ovaj dogovor omogućio da ispuni ključno obećanje: da ne dozvoli da Kim napadne SAD nuklearnim oružjem. Bez dodatnih lansiranja raketa, Kim ne može definitivno da pokaže sposobnost da udari u američku domovinu nuklearnom bojnom glavom, te Tramp može da tvrdi da je uspeo u onome u čemu su njegovi prethodnici omanuli.
3. Prednosti sporazuma za južnokorejskog lidera Mun Džae-ina su očigledne: on sprečava SAD da započnu rat protiv Severne Koreje, što bi verovatno rezultiralo odmazdom protiv Seula i smrti stotine hiljada Južnih Korejaca. S pravom može da preuzme zasluge za pametan diplomatski manevar koji je doveo do ovog istorijskog samita: pozivanje Severne Koreje na Olimpijske igre, slanje specijalnog izaslanika u Pjongjang, davanje uverenja da će Kim da se sastane sa njim, i uspešno obezbeđivanje pritiska koji je stvorio uslove da Tramp dođe sa Kimom do pregovaračkog stola.Postignut dogovor Munu bi značio itekako baš pre domaćih izbora 13. juna, u kojem se nada da će da "razbije" konzervativnu opozicionu stranku.
4. Japanski lider Šinzo Abe brine da taj sporazum ostavlja Severnoj Koreji sposobnost da izvede nuklearne napade protiv njegove zemlje. Međutim, zna da bi američki napad na Severnu Koreju mogao izazvati odmazdu Severne Koreje protiv Japana, uključujući nuklearnu. Zato će prihvatiti sve što sprečava drugi rat u Koreji. Štaviše, nakon što je više severnokorejskih raketa prošle godine preletelo iznad Japana, Japan je mogao samo da ih verbalno osudi.
5. Donedavno Kina se našla na marginama novog talasa diplomatije, a onda je
Si ubedio Kima da dođe u Peking i time pokazao svoju relevantnost. Si se pokazao kao posrednik koji vodi neiskusnog Trampa i mladog Kima u razum i izbegavanje rata.
6. Tu je i Putin koji je bio poprilično tih, ali ne treba očekivati da ostane po strani. Moguće je da će Putin da pozove Kima na sastanak oči u oči u narednih nekoliko nedelja, a dobra lokacija bila bi Vladivostok.
Grejem smatra da će američki kritičari napasti dogovor dva lidera, kakav god on bio jer smatraju da sada nije vreme da se popusti Kimu koji je u škripcu. Ali, trebalo bi podsetiti čemu su sankcije isprva bile namenjene: naterati Kima na pregovore. Pritisak nije sam po sebi strategija, i ne bez troškova. Pošto Kim sve više pada u finansijski očaj, povećava se verovatnoća da rasproda sve što ima najboljem ponuđaču, pa tako i terorističkim grupama.
Drugi će se usprotiviti činjenici da ovaj sporazum ne rešava u celosti problem Severne Koreje, kako je Tramp ranije obećao, jer će joj omogućiti da i dalje drži nuklearno oružje. Iako je to tačno, diplomatija zahteva od lidera da izaberu najmanje ružnu opciju. U ovom trenutku, jedina alternativa jeste posmatranje Severne Koreje kao velike nuklearne pretnje SAD, napad na nju bi verovatno izazvao katastrofalni rat. Uspostavljanjem okvirnog sporazuma sa Kimom, Trump će za sada započeti "treći put".
Kurir.rs/Politiko
Foto: AP