Masonerija u svetu intrigira javnost već dugi niz godina, a najčešće teorija koja se vezuje za ove lože jeste da uvek postavljaju svoje ljude na visoke pozicije i da na taj način vladaju svetom.
Tekst o tome objavljen je na sajtu Srpsko nasleđe, a mi ga prenosimo u celosti:
Zašto je kralj Milan sebe nazvao "ocem srpske masonerije"
"Negde pred svoj definitivni odlazak iz Srbije, dakle prilikom svog poslednjeg boravka u Beogradu, kralj Milan je na jednoj cedulji upućenoj ministru prosvete i velikom masonu Andri Đorđeviću napisao i ove redove: Kao otac slobodnog zidarstva u Srbiji, iz čega se moglo zaključiti da je kralj Milan sebe smatrao ocem slobodnog zidarstva u Srbiji. S kojim pravom? Da je on tu misao rekao za javnost, odnosno za nemasonske krugove, stvar bi mogla nositi ovaj ili onaj karakter, pa dobiti i ovo ili ono tumačenje, ali pošto se sa tom mišlju kralj Milan neposredno obraća jednom velikom masonu, on je svakako imao neki osnov da tako nešto napiše. Prema tome, ovi njegovi redovi nisu bili neki "ćor-fišek"; u njima je moralo ležati i neko zrno istine.
Po mome uverenju, kralj Milan, ako i nije bio mason, morao je "kumovati" obnovi masonerije na ovaj ili na onaj način, samo se pitam da li je to on učinio pre ili posle svoje abdikacije. Moguće je jedno i drugo; ovde su hipoteze takve da se mogu podržavati. Čovek koji je napisao redove "Ja, kao otac slobodnog zidarstva u Srbiji", izvesno nije mogao biti daleko od masonerije. Koliko joj je onda bio blizak?
Prva hipoteza: Godine 1881. osniva se Radikalna stranka. Pašić i Pera Todorović nisu masoni. Svetomir Nikolajević je izgleda zbog masonstva čak morao i da napusti Glavni odbor Radikalne stranke, jer su radikali svoj Glavni odbor smatrali za jedan tajni komitet, i nisu hteli da trpe da neko tajne deklaracije toga komiteta dostavlja svojoj loži.
Ja sam nekad imao ogroman tekst Nikolajevićeve ostavke, koji mi je poklonila gđa Pere Todorovića, ali sam ga, negde oko 1937. poklonio Duji Nikolajeviću (Dušanu S. Nikolajeviću, sinu Svetomirovom, prim. S.Ć.), jedno da bih mu učinio zadovoljstvo, a drugo zato da bi on o tome dalje pisao na osnovu jednog autentičnog dokumenta, što on, međutim, nije učinio.
Pašić nije bio mason, ali su masoni - radikali bili Paču, Đaja, Vesnić, Milovan Milovanović...
Među starijim radikalima masoni su bili samo Paču, Đaja, Vesnić i Milovan Milovanović, a tek docnije dr Vas(a), I. Jovanović i drugi. Među liberalima 1881. skoro i nema masona, jer Jov(an) Ristić i Vladimir Jovanović nisu bili masoni... Ali iste 1881. osniva se i Napredna stranka, u njoj Milutin Garašanin i Stojan Novaković nisu bili masoni, a u kojoj ipak ima malo masona i za koju je sva jevrejska čaršija, te joj Jevreji redovno daju i ponekog narodnog poslanika.
Masonska vlada Svetomira Nikolajevića svojim nepopularnim odlukama kompromitovala je framasoneriju u Srbiji
Druga hipoteza: Masonerija je devedesetih godina XIX veka u Srbiji ako ne iskompromitovana, a ono svakako jako uzdrmana u svojoj dobroj reputaciji, jer je Svetomir Nikolajević 1894, kao ministar unutrašnjih dela u kabinetu Đorđa Simića, a zatim kao njegov naslednik na položaju predsednika vlade, učinio stvari koje su mu zamerali i masoni i radikali. Za vreme njegove vlade bio je ukinut Ustav od 1888. i vraćen tzv. namesnički Ustav iz 1869, što mu nikada nije zaboravljeno niti oprošteno, i što mu je večito zamerano, a tada je on bio vanredno ugledan mason, njegova je politika stavljena na račun masonerije, pa je tako i nastala ona luda povika na "framasone", koja je skoro čitavu jednu deceniju činila rad masonerije u Srbiji otežanim... Ali kad je došlo do vlade dr Vladana Đorđevića, kralj Milan se vratio u Srbiju. Stvari sada dobijaju drugi pravac - stišavanje političkih strasti. Svi se pogledom obraćaju na jug, tj. na Makedoniju, gde su čak masonske ustanove "Svetosavska škola" i "Pripravna učiteljska škola" izliferovale veliki broj agenata naše makedonske politike, među kojima je bilo i masona (npr. prota Serafim Krstić, sin slavnog pop-Stojana... i drugi). Sad je pitanje: Nije li kralj Milan možda baš tada doprineo da se masonerija u Srbiji reorganizuje za neke nove zadatke i nije li on tada učinio nešto za sve što bi mu davalo prava da ipak sebe nazove "ocem srpske masonerije"?
Od naših vladara masoni su bili Aleksandar Karađorđević i Mihailo Obrenović
Balkanski vladaoci uopšte ne mogu da budu postojani, jer je političko tle veoma rovito, socijalna sredina u stalnome previranju, a Balkan je vetrometina na kojoj je teško biti politički sledstven i apsolutno konsekventan. Zato među balkanskim vladaocima nije ni bilo mnogo "braće".
Od naših vladara su masoni bili knez Mihailo i kralj Aleksandar Karađorđević - ovaj poslednji preko engleskoga dvora, s kojim je bio okumljen. U Engleskoj, Danskoj i severnim zemljama vladaoci su uvek i masoni, pa čak i šefovi masonerije.
Tako na Zapadu, masonstvo je stvar pristojnosti, a biti na Zapadu mason znači imati svedodžbu ispravnosti. Kod nas vam je bilo i ovako i onako. Bilo je i strašnih "štrebera", koji su se uvlačili u naše redove radi karijere i lične koristi.
Ti ljudi nisu poštovali naše osnovne principe - humanost i toleranciju, ali su se pravili da su jako privrženi tim idealima i u stvari radili "svoja posla". Ne znam da li je kralj Petar I bio mason, svakako da jeste, i to preko Francuske ili Švajcarske, ali ne kroz našu ložu.
Stari Garašanin, Ilija, svakako je bio mason, ali ne znam sasvim pouzdano. Sad se spremam da na četrdesetodnevnom pomenu Slavku Dukancu održim govor, jer sam bio bolestan, pa mu nisam bio na pogrebu. Dukanac je npr. bio mason, i to dobar mason. Ali kralj Milan niti je bio brat mason, niti je mogao biti naš otac!"
(Kurir.rs/srpsko-nasledje.rs/S. Ćirković)