Suze i ovacije za Božju česticu
CERN,ŽENEVA - Naučnici su danas burnim aplauzom i ovacijama pozdravili objavljivanje otkrića nove subčestice, koja bi mogla biti Higsov bozon, a Piter Higs, naučnik koji je 1960-ih godina predvideo njeno postojanje i po kojem je čestica dobila naziv, imao je suze u očima.
Profesor Higs ima 83 godine i britanski je fizičar koji je 1964. godine zajedno s još pet naučnika objavio rad u kojem je predvideo postojanje "Božje čestice". "Nisam očekivao da će se to dogoditi tokom mog života i smesta ću javiti porodici da rashladi šampanjac", rekao je on sa suzama u očima.
Higs, koji je radio na Univerzitetu u Edinburgu, sedeo je pored belgijskog fizičara Fransoa Anglera (79), koji je, odvojeno, doprineo teoriji o "Božjoj čestici" i koji je, takođe, danas imao suze u očima.
Metaforu "Božja čestica" iskovao je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Leon Lederman, ali fizičari je izbegavaju i uglavnom je koriste laici kako bi objasnili na koji način funkcioniše subatomski univerzum.
Učesnici seminara u sedištu Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN), na kojem je obelodanjeno otkriće, ocenili su da je ovo istorijski trenutak koji otvara vrata novim saznanjima. "Otkrili smo nedostajući komadić slagalice u fizici čestica", izjavio je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer.
Hojer je rekao da je novootkrivena čestica bozon, ali nije želeo eksplicitno da tvrdi da je to Higsov bozon, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.
"Kao laik, rekao bih da smo uspeli, ali kao naučnik moram da kažem 'šta smo to otkrili?'", kazao je on na konferenciji za novinare: "Otkrili smo bozon, ali sada treba da ustanovimo kakve je vrste taj bozon. To je otvoreno pitanje." Ovo je istorijski kamen temeljac, ali to je tek početak, dodao je Hojer.
Dve naučne ekipe, okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, radile su, nezavisno, na odvojenim projektima ATLAS i CNS, i došle do istih rezultata, koje su predstavile na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve - obe su uočile novu česticu u okviru masenog spektra 125-126 gigaelektronvolta (GeV).
"Otkrili smo novi bozon, koji odgovara Higsovom bozonu", izjavio je Džo Inkandela, portparol CMS, na kojem je radilo 2.100 naučnika. "To je najteži bozon koji je ikada uočen." Fabijola Đanoti, predstavnica za štampu projekta ATLAS, na kojem je radilo 3.000 naučnika, dodala je da je analiza mernih podataka ukazala na postojanje nove čestice, na nivou poverenja pet sigma, što znači da mogućnost da su obe ekipe pogrešile iznosi 0,00006 odsto.
Inkandela je, na konferenciji za novinare, rekao da ga je otkriće tek danas emotivno pogodilo jer je dosad bio koncentrisan na rad, a Đanotijeva je dodala da su protekli dani bili "izuzetno napeti".