BEČ - Organizatori komemoracije povodom oslobađanja zloglasnog nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen, poručili su da ne žele predstavnike Slobodarske partije Austrije (FPÖ) na komemoraciji 6. maja.
Na komemoraciji povodom oslobađanja Mauthauzena uobičajeno je da prisustvuju članovi austrijske vlade, kako bi odali poštu preživelima i žrtvama.
Međutim, ove godine jedan deo vlade Austrije nije poželjan.
FPÖ, vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea, poručeno je da bi prisustvo slobodarskih političara predstavljalo "ponovno poniženje" ljudima koji su preživeli stravične zločine na tlu Austrije. Tako pozivnice za komemoraciju nisu dobili niti vicekancelar Sstrahe, ni ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl, a ni zamenik predsednika pokrajine Gornja Austrija Manfred Haimbuher.
Još 1960-tih godina su se preživeli logora Mauthauzen dogovorili da ne dozvole učešće na komemoraciji nijednom funkcioneru ili predstavniku FPÖ
Predsednik Mauthauzen komiteta Vili Mernji, čija organizacija je koorganizator komemoracije, ističe da u potpunosti podržava taj stav.
"Ne radi se samo o pripadnosti FPÖ, već postoji ogroman broj razloga koji diskvalifikuju gospodu Sstrahea i Kikla", rekao je on.
Ukazao je da FPÖ, na primer, podržava desničarsko ekstremistički časopis "Aula" u kojem se oslobođeni logoraši nazivaju "kugom".
"Zar takvi ljudi da marširaju pored preživelih? Da li treba možda i da pozivamo pripadnike desničarskih studentskih udruženja, da nam nešto otpevaju", upitao je Mernji aludirajući na pesmarice tih udruženja u kojima se nalaze nacističke pesme u kojima se seje mržnja protiv Jevreja.
Predsednik Jevrejske zajednice Oskar Dojč pozdravio je odluku organizatora komemoracije. FPÖje izrazila žaljenje što su njeni političari nepoželjni na komemoraciji. Generalni sekretar FPÖ Harald Vilimski zatražio je da se održi komemoracija bez partijske politike.
Poručio je da su vrata vicekancelara i političara iz redova FPÖ otvorena u svako doba, te da bi bilo dobro da Mernji na par sati zaboravi svoju sindikalnu funkciju i doprinese otvorenoj kulturi sećanja na žrtve.
Kurir.rs/Tanjug
Foto EPA