ZMAJ SESTRE IZ SELA VILJUŠE NE LIBE SE MACOLE, PAJSERA I ČEKIĆA: Marijana, Marina i Milena rade MUŠKI posao, one su VULKANIZERKE!
ČAČAK - Ako se poslovi podele na muške i ženske, vulkanizerski zanat definitivno spada u težak rad kojim se bavi samo "jači" pol.
Marijana i Milena Lukić, rame uz rame sa ocem u vulkanizerskoj radnji
Međutim, tri devojke iz sela Viljuša obrisale su ove granice, jer zajedno sa ocem već godinama rade u vulkanizerskoj radnji, piše Glas zapadne Srbije.
Dvadesetogodišnja Marijana Lukić, već četiri godine stiče iskustvo u krpljenju, montiranju i balansiranju guma i za nju u ovom zanatu nema nepoznanica, sve je savladala.
“Od kad je otac otvorio radnju, ja sam tu uz njega. Ništa mi ne pada teško, jer volim ono što radim. Nema odustajanja, i kad je hladno i veliki minus, isto radimo. Tad ponekad stavim rukavice, a ostalo je sve isto”, kaže Marijana.
Društvo joj u teškom poslu prave sestre Marina i Milena, a ove vredne devojke ne libe se pajsera, macole i vazdušnog čekića.
“Nekad smo znale i u 10 sati uveče da skidamo velike gume, kad otac nije tu. Vulkanizerski zanat jeste muški posao, ali i mi se dobro snalazimo u njemu”, bez okolišanja rekla je Milena.
Dejan Lukić, glava je porodice i pokretač posla. Vulkanizer je postao nakon dugog vozačkog staža, a otvaranjem radnje nije očekivao da će i ćerke krenuti njegovim stopama.
“One su moja i leva i desna ruka. Kad nisam tu, mogu da se oslonim na njih, jer znam da će posao biti odrađen kako treba. Polako su ulazile u posao i učile i sve su savladale.. kamionski, traktorski i putnički program, nema nepoznanica. Tu su i kad je najveća vrućina, ali i najveći minus”, priča Dejan.
Ali, kako kaže, jedna ćerka je ipak najviše prisutna u radnji.
“Marijana je najviše “zaplatila” za sve ove godine. Najstarija, Marina, tu je bila vikendom zbog fakulteta, a najmlađa Milena ide u školu. Srednja ćerka je pre dve godine kad je bila najhladnija zima, radila sa mnom sve vreme”, ističe zadovoljni otac.
Mušterije su prvobitno bile u šoku kad ih umesto muškog vulkanizera, dočekaju devojke. U početku su malo bili skeptični, ali brzo su uvideli da za to nemaju razloga.
Komšija, Mišo Sokić, prisetio se da su ove devojke bile vredne od malena.
“One studiraju, rade u vulkanizerskoj radnji, ali ni to nije sve. Stignu i da nahrane svinje, da urede dvorište. Kad vam kažem, takvih devojaka nema u pet okolnih srezova”, pohvalio je svoje komšinice Sokić.
(Kurir.rs/Glas zapadne Srbije/Foto: Glas zapadne Srbije)