Kristina Kija Kockar pročitala je oproštajno pismo nad očevim grobom, gušeći se u suzama.
"Tata, nisi bio uz mene na rođendanima, mature, venčanju, ovo poslednje je bilo moj izbor da te ne zovem jer nisam mogla da se nosim s tim da me odbiješ, kao što si imao običaj, bilo mi je lakše tako.
Ali bio si uz mene kada mi je bilo najpotrebnije. Kada mi je srce bilo slomljeno, kada mi se ceo svet srušio. Dao si mi podršku da nastavim dalje, onako u tvom stilu, šaljivo si prokomentarisao situaciju. Prvi put sam se osetila kao da imam tatu, do tada je mama bila ta koja te je zamenjivala savršeno. U takvim trenucima je lepo bilo znati da imam tatu. Nikad ne bih sebi oprostila da te tada nisam videla i da nisam tada pričala sa tobom, ali tebi, tata, opraštam. I nisu važni niti rođendani, niti proslave, jer smo jednim razgovorm sve nadoknadili, i pronašli mir...", pročitala je Kija dok je stajala uz maćehu Katu.
Miloš Kockar, koji je umro posle duge i teške bolesti, sahranjen je uz pesmu "A sad Adio", a Kija i maćeha Kata su zajedno pevale i grlile se dok su im suze išle niz lice.
Kurir.rs/M. Dejanović