Marina Abramović smatra da jedan umetnik mora da organizuje i sopstvenu sahranu, jer je to njegovo poslednje umetničko delo.
O sahrani
"Moja sahrana će biti organizovana u Beogradu, Amsterdamu i Njujorku. Samo će moj advokat znati gde će prava sahrana biti održana. Umetnik to mora da organizuje, jer je to njegovo poslednje umetničko delo".
O smrti
"Volim što o smrti govore sufisti: "Život je san, smrt je buđenje". Smrt se ne može izbeći, svi ćemo umreti, samo ne znamo kad. Pokušavamo da ne mislimo na to, a trebalo bi smrt integrisati u život i pripremiti se umreti bez ljutnje, bez straha, svesno. Volela bih tako da umrem".
O ženama i umetnosti
"Znate zašto nema mnogo žena koje se bave umetnošću? Zato što žene hoće sve: da busu srećne, udaju se, imaju decu. Žene nisu spremne da se žrtvuju za umetnost. Ja sam umetnik i ne volim kad za mene kažu da sam umetnica. Nisam morala da se borim za svoja ženska prava. Imala sam ih od samog početka, jer sam rođena posle rata u Jugoslaviji gde su žene bile u partizanima, nosile su oružje i radile su sve".
O godinama
"Sa 70 godina se postaje mudar, jer se sve uklapa u veliku sliku, slagalicu. Čovek shvati da sve je važno, da sve ima smisao, sreća i patnja, prijatelji i neprijatelji. Zato sam za svoj 70. rođendan pozvala i jedne i druge. Želim doživjeti duboku starost".
O religiji
"Ne zanima me institucionalizovana religija. Bavim se duhovnošću".
(Kurir.rs/Mojevrijeme.hr/Dw.com/Foto: Profimedia)