Bolnica u Montrealu je 50-ih i 60-ih godina psihijatrijske pacijente podvrgala elektrošokovima, lekovima za spavanje i velikim dozama LSD-a. Njihove porodice se i danas bore sa posledicama tih metoda.
Velma Orlikov se 1956. godine prijavila na psihijatriju u Montrealu zbog depresije, gde je tri godine povremeno primana i otpuštana. Njeno stanje se samo pogoršavalo, a svi su primetili velike promene i u Velminom ponašanju.
Prošlo je više od dve decenije pre nego što je njena porodica dobila objašnjenje i bilo je mnogo čudnije nego što su očekivali. Kako je obelodanjeno 1977. godine, CIA je finansirala eksperimente ispiranja mozga na institutu u Montrealu, u sklopu projekta "MK Ultra" na teritoriji Severne Amerike.
U to vreme je američka obaveštajna služba užurbano radila na razumevanju ispiranja mozgova, nakon što je nekoliko Amerikanaca koji su zarobljeni tokom Korejskog rata, počelo javno da hvali komunizam i osuđuje SAD.
To ih je 1957. godine dovelo do psihijatra poreklom iz Škotske, Juena Kamerona, koji je pokušavao da otkrije da li doktori mogu da brišu pamćenje i uspostave nove obrasce ponašanja. Orlikova je bila jedna od nekoliko stotina pacijenata koji su nevoljno postali predmet eksperimenata u Montrealu.
"Gotovo je nemoguće poverovati. Neki od eksperimenata koje je sprovodio nad pacijentima su toliko užasni i neverovatni da zvuče kao predmet noćnih mora", rekla je njena unuka Sara En Džonson.
Pacijenti su podvrgavani visokonaponskim elektrošokovima nekoliko puta dnevno, uspavljivani lekovima ponekad i mesecima, i ubrizgavan im je LSD u velikim dozama. Nakon što bi ih sveo na nivo deteta, Kameron ih je bombardovao porukama i do 16 sati bez prekida.
"Nije mogao da ih natera da ga slušaju pa je ugradio zvučnike u kacigu za fudbal i vezao im ga za glave. Ludeli su i udarali glavama o zid, pa ih je onda uvodio u komu lekovima i puštao snimljene poruke", priča Džonson.
Orlikova je umrla kada je Sara imala 13 godina.
"Imala je okidače za ljutnju. Ako bi neko udario u nju, ili ako bi u restoranu neko nešto prosuo na nju, prosto bi eksplodirala. Ne bi nikoga povredila, ali bi vrištala satima", rekla je Džonson.
Slične scene odigrale su se širom Kanade kada su bivši pacijenti instituta pokušali da se vrate svojim životima, piše "Gardijan". Majka Alison Stil, koja je primljena na institut 1957. godine, dva puta je uspavana, jednom na 18 dana, a drugi put na 29.
"Kažu da je to bilo mučenje. Ono što su pokušali da urade je da izbrišu emocije. Da ih odvoje od duše", rekla je Stilova.
Kanadska vlada je 1992. godine ponudila kompenzaciju od 100.000 kanadskih dolara za 77 bivših pacijenata instituta koji su bili svedeni na stanje deteta. Stotine drugih nije dobilo odštetu.
Alison Stil je 2015. godne pokrenula tužbu protiv vlade i prošle godine se nagodila za 100.000 kanadskih dolara, u zamenu za potpisivanje sporazuma o neobelodanjivanju. Nagodba je samo jedna od nekoliko koje su sklopljene poslednjih godina, rekao je advokat Alan Stein koji zastupa nekoliko porodica.
Orlikova i osam drugih pacijenata tužilo je 1980. godine CIA. Tražili su po milion dolara odštete, ali su nakon nagodbe 1988. godine dobili po oko 80.000 svaki.
Kurir.rs/Gardijan
Foto: Youtube/Profimedia