INTERVJU NEDELJE SANJA ILIĆ: Tito se rasipao parama, a Toma Nikolić nam delio siću
Dva puta sam svirao Brozu za rođendan. Čekali smo ga satima u sobi, a program za njega bio je katastrofalan. Svirali su mu Šopena, a Titu to nije bilo po volji, dosađivao se
Aleksandar Sanja Ilić i grupa Balkanika muziku s ovih prostora već skoro 20 godina pronose svetom, a njihova sledeća stanica je Lisabon. Autor pesme "Nova deca", s kojom će nas predstavljati na 63. Evrosongu od 8. do 12. maja, kaže da je potpuno spreman da na prestižnom festivalu dostojno predstavi Srbiju. U intervju nedelje za Kurir on se priseća susreta s Titom, svog pradede, uspešnog političara i otkriva kako je nastala čuvena pesma "Princeza".
Nastup na Evrosongu neće vam biti prvi u karijeri. Kakve vas uspomene vežu za ovo takmičenje?
- Pre Balkanike sam samo bio kompozitor i moje pesme su imale neki svoj zaseban život. Danas imam odgovorniju ulogu. Prvu pesmu za Evroviziju napisao sam sa 16 godina kao gimnazijalac, a moja drugarica iz razreda je uradila tekst. Primljeni smo na nacionalni izbor kao predstavnici TV Beograd. Bili smo treći ili četvrti, a najveće zasluge za to imala je Lola Novaković. Pobedili su tada Trubaduri s pesmom "Samo jedan dan". Doživeo sam tada i prvu nepravdu u životu. Optuživali su me da je moj otac autor muzike. Slično se dogodilo 1976, kad sam u Opatiji odneo sve nagrade s Biserom Veletanlić i pesmom "Baj, baj", ali nisam otišao na Evrosong. Posle sam pisao za mnoge, a otišao na veliki festival slučajno.
Aske su vam donele prvo učešće na Evrosongu. Da li ste se tada nadali pobedi?
- Očekivala se pobeda Novih fosila. Pesmu je trebalo da peva Slađana Milošević, a prateće vokale devojke iz Krsmanca Viktorija, Izolda Barudžija i Snežana Stamenković. Viktorija mi je tada predložila da nastupe samo one bez Slađane i nekako smo postigli dogovor. Prvi put smo tada na Evrosongu dobili 12 poena od Švedske. Aske su se brzo raspale, a producenti grupe ABBA želeli su da od njih prave svetske zvezde. Posebno im se dopala pesma "Halo, halo" na engleskom.
I treći put ste doživeli nepravdu s "Princezom", koja je postala hit, ali nije bila dovoljno dobra za Evrosong.
- "Princeza" je duet 20. veka. U pesmi su skupljeni ljubav, darivanje, umetnost, mladost i lepota. Dado i Slađana su se zaljubili. To se osećalo.
Opet ste, kažete, na Evrosongu slučajno. Da li vas je supruga Tanja naterala da prijavite pesmu?
- Želeo sam još pre dve godine da idem na festival s jednom drugom pesmom na engleskom. Mislio sam da trenutno nemam dovoljno dobro pesmu. Imao sam samo prvi deo melodije, a onda je moja supruga Tanja uskočila sa svojim idejama. Pomogla je i sa tekstom pesme "Nova deca". Mi mnogo računamo na tu našu decu, jer nismo uspeli da im obezbedimo uslove da napravimo bolji svet. Reditelj Jagoš Marković nam je rekao da smo u pesmi uspeli da spojimo novu i staru Srbiju.
Koliko ste opterećeni time što ste poslednji na kladionicama?
- Nisam. Kad publika bude videla naš nastup, stvari će se drastično promeniti. Bilo je primera u istoriji da su mnogi prošli dobro na festivalu, a da im kladionice nisu davale nikakve šanse. Računamo na našu dijasporu i glasove suseda. Nastup smo spremali ozbiljno u Pozorištu na Terazijama i komentari na pesmu su pozitivni.
Stvarali ste u bivšoj Jugoslaviji. Kakav je onda bio položaj umetnika?
- Muzičari su živeli u Jugoslaviji, a zarađivali novac u Sovjetskom Savezu. Jedno vreme su pevali španske pesme, pa meksikanske, a onda grčke. Danas kad pogledamo stvari i opet se novac zarađuje negde po Evropi. Ništa se tu nije promenilo. Nekad su se prodavale ploče i kasete, a danas toga više nema. Muzika se danas prodaje u digitalnom pakovanju.
Kako ste upamtili Tita?
- Dva puta sam mu svirao za rođendan. Čekali smo ga satima u sobi, a program za njega bio je katastrofalan. Svirali su mu Šopena, a Titu to nije bilo po volji. Moj utisak je bio da se dosađivao. Svirao sam mu i na poslednjem rođendanu u Karađorđevu, kada smo pratili Čolu i Zlatka Pejakovića. Mnogi će se setiti te noći. Obratio nam se Tito mimo protokola. Govorio je da održava kontakte s nekim od tada najvećih kriminalaca. Sećam se da su nas loše platili. Vratio sam im novac i predložio da ga uplate u Titov fond. Na sletovima (proslava Dana mladosti na stadionu JNA, prim. aut.) bolje smo prošli. Od honorara samo za muzičku pratnju smo mogli da živimo pola godine bezbrižno. Bacale su se pare.
Da li je još neko kao Tito bio galantan prema kulturi?
- Niko nije bio galantan prema nama. Sećam se da smo radili "Konstatinus Magnus" kad je predsednik bio Toma Nikolić. Svaki dan su nam smanjivali honorar. Radili smo skoro za lepe oči. Mogu danas da mu zahvalim što mi je omogućio da napravim najveći projekat u karijeri.
Vaši preci bili su i u Akademiji i u politici. Imate li slične ambicije?
- Moj pradeda Aleksa Žujović je 26 godina bio narodni poslanik Kraljevine Jugoslavije. Mislio sam da će on doveka držati rekord. Međutim, današnji političari će ga prestići. Za akademika sam još mlad (smeh). Više je moj brat Dragan Ilić Ilke za SANU.
Radili ste za mnoge muzičare, ali kako niste napisali nijednu pesmu za Generaciju 5 i svog brata?
- Dao sam ime bendu, a brat se revanširao tako što je bio kum Balkanici.
Kurir/ Ljubomir Radanov/ Foto: Zorana Jevtić