Novinar sam i ceo život pričam i pišem o drugima, a kako je rekao Meša Selimović, "dok govoriš o drugima, najviše govoriš o sebi", istakao je Dragan Gaga Popović na promociji svog romana "Žig" na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta.
"Pošto sam prestao da pišem za novine, počeo sam da pišem za sebe. Osećao sam se kao Forest Gamp, samo on je trčao, a ja pisao. Osnovna ideja mi je bila da prenesem životnu priču jednog beogradskog muzičara koji je prošao kroz taj političko-dramski triler, da približim jednu grupaciju ljudi koju svi nazivaju izdajnicima i potomcima izdajnika. Na Balkanu ima dosta ratova i svaki proizvodi neke izdajnike. Ovo je turobna priča koja se možda neće svima dopasti", iskren je Popović.
Recenziju u romanu pisao je Vanja Bulić.
"Dobro došli, žigosani, svi vi, kao i mi, inficirani ste, žigosani ovim romanom. Gaga je inspiraciju pronašao u autentičnim istorijskim događajima koji su tištili jugoslovensko društvo pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata želeći da ukaže na to da su stotine porodica gurnute, ne svojom voljom, zbog grehova svojih roditelja, u "tamnu stranu života", govorio je Bulić i dodao:
"Kroz ceo roman naizmenično se mogu uočiti dva toka: prvi, istorijski, koji je vezan za uspon i pad jedne srpske porodice; dok se kroz drugi opisuje lična drama glavnog junaka, koji pokušava da sredi svoj emotivni život, umrtvljen događajima koji su se smenjivali tokom njegovog odrastanja. Iako su Popovićevi junaci živi i dinamični, puni unutrašnjih monologa, on ih ipak na kraju ostavlja zamrznutim, što implicira autorovu želju da ostavi čitaocu da sam stavi prst na čelo i razmisli o vremenima u kojima smo živeli i u kojima imamo osećaj da još uvek živimo."
Bulić je istakao da je ovo priča o susretu ideologija roditelja i dece.
"Uče nas jedno, mi vidimo nešto drugo i tako živimo do kraja života. Samo je sreća da imate mogućnost da to sve što vas tišti godinama išiklja iz vas. Nije slučajno što je roman triler, mi živimo u jednom trileru za koga još ne znamo kako će se završiti. Svako od nas treba da stavi prst na čelo, kao i njegov junak, i da se vrati i reši neke stvari iz prošlosti. Ovi romani nam ukazuju na to da se još nismo obračunali sa očevima u nama, s tim različitim ideologijama i njihovim susretima. Zato smo ovakvi kakvi smo. Što kažu, hteli ste liberalni kapitalizam, evo vam ga na".
Specijalni gosti na promociji bili su dramski umetnici Zoran Ćosić, Boris Pingović, Nela Mihailović, Suzana Petričević, Nenad Stojmenović, a za muzički deo bili su zaduženi Tanja Banjanin i Vladimir Petričević.
Urednik romana bio je publicista Petar Janjatović.
"Sa strepnjom sam čitao knjigu jer neko ko u zrelim godinama odluči da piše roman obično ispada bezveze, ali ja, kao urednik, jedva da sam jednu sitnicu izmenio. Shvatio sam da je ova knjiga došla meni u ruke jer je glavni junak bluz gitarista sredinom sedamdesetih godina u Beogradu, koji je završio trubu, a da bi preživeo, završio u pogrebnom orkestru. Ono što je izuzetno važno u ovoj knjizi jeste taj odnos oca i sina, jer se to prostire hiljadama godina unazad. U romanu je slučaj između dve različite političke ideologije i ta tema je uvek atraktivna i o njoj treba govoriti", kaže Janjatović.
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Zorana Jevtić