Energija jača od nuklearne
ŽENEVA - Ogromno otkriće.
Fizičari CERN u Ženevi otkrili su novu subatomsku česticu, Higsov bozon, koju zbog njenih karakteristika nazivaju i „Božjom česticom“, pošto ima važnu ulogu u stvaranju čitavog univerzuma.
Profesor Dragan Popović, koji je u CERN predvodio srpski tim naučnika, kaže za Kurir da je potvrdom da „Božja čestica“ postoji ostvareno ogromno otkriće, koje će ljudskoj vrsti u budućnosti doneti velike koristi.
- Istorija sveta nas uči da su, kad god su ljudi otkrili neku silu, usledile velike promene na čitavoj planeti. Primera radi, kada je otkrivena struja, život na planeti promenio se za 180 stepeni, a kada smo uspeli da pocepamo atom, svet se još jednom promenio iz korena. Sada, kada smo potvrdili postojanje Higsovog bozona, s velikom sigurnošću mogu da kažem da smo na novoj prekretnici i da će ljudski rod jednog dana moći da koristi nov izvor energije, koja je mnogo jača od nuklearne - kaže Popović i dodaje da je pred naučnicima još dosta posla.
- Naučnici se odavno pitaju šta je nakon Velikog praska uopšte dalo energiju i stvorilo svemir koji se neprestano širi. Sada smo sigurni da je Higsov bozon čestica koja je odgovorna za to što atomi imaju masu i što mi uopšte postojimo - kaže za Kurir Popović.
On je istakao da ovo otkriće ima dalekosežan značaj, ne samo za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, već i da otvara mogućnost za objašnjenje osnovnih zakona prirode.
Prema teoriji Velikog praska, svemir nekada nije imao dimenzije, a zakoni fizike bili su van domašaja našeg razumevanja. Kako tako beskrajno gusti svemir postaje velik i prostran? I kako se popunjava materijom? Šta je sa zagonetnom tamnom materijom? Možda će sada, uz pomoć „Božje čestice“, naučnici uspeti da daju odgovore na ova pitanja.
Šta je Božja čestica
Prema hipotezi škotskog fizičara Pitera Higsa iz 1964., „Božja čestica“ trebalo bi da objasni kako su nastale subatomske čestice poput elektrona, protona i neutrona, i zbog čega imaju masu. Oni su predložili model prema kojem su sve čestice posle Velikog praska bile bez mase. Kako se univerzum hladio, a temperatura opala ispod kritične vrednosti, obrazovala se nevidljiva sila - Higsovo polje, s Higsovim bozonom.
To polje se raširilo kosmosom i svaka čestica koja je bila u interakciji s njim dobila je masu preko Higsovog bozona.
Suze i šampanjac
Naučnici su juče burnim aplauzom i ovacijama pozdravili objavljivanje otkrića nove subčestice, koja bi mogla biti Higsov bozon, a Piteru Higsu (83), naučniku koji je šezdesetih godina predvideo njeno postojanje i po kojem je čestica dobila naziv, oči su bile pune suza. Britanski fizičar Higs je 1964. godine, zajedno s još pet naučnika, objavio rad u kojem je predvideo postojanje Božje čestice.
- Nisam očekivao da će se to dogoditi tokom mog života. Smesta ću javiti porodici da rashladi šampanjac - rekao je on sa suzama u očima.