Prošle godine u saobraćaju u Srbiji četrnaestoro dece izgubilo je život. Od tih četrnaestoro, njih devet je poginulo kao putnik u vozilu, troje kao pešaci i dvoje kao vozači bicikla
U Srbiji se godišnje dogodi 36.000 saobraćajnih udesa (100 dnevno) u kojima pogine oko 600 ljudi i više od 20.000 zadobije lakše ili teže telesne povrede.
Po crnoj statistici nalazimo se u samom evropskom vrhu
Svaki drugi udes desi se na području grada Beograda, a materijalna šteta se meri stotinama miliona evra.
Od 2001. godine do danas, Srbija je ostala bez jedne poveće varoši jer je u saobraćajnim udesima poginulo oko 14.000 ljudi. Povređenima sa trajnim posledicama se ne zna broja…
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Nebojša Arsov, kaže da je najveći problem naših vozača to što oni misle da saobraćajne nesreće ne mogu da se dese njima lično i da se zato ne poštuju ni najosnovniji saobraćajni propisi kao što je vezivanje sigurnosnim pojasom.
- Naši vozači jednostavno nisu svesni posledica mogućih saobraćajnih nesreća – kaže načelnik Arsov, s kojim smo razgovarali o efektima i očekivanjima od nove kaznene politike u saobraćaju, zaštiti dece, podizanju saobraćajne kulture, podmitljivim saobraćajcima, opremljenosti saobraćajne policije…
Gospodine Arsov, kakvi su efekti izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja u Srbiji, u poslednjih mesec dana?
- Ako pogledamo ovih prvih mesec dana rezultati i efekti su odlični. Od trećeg aprila, kada je zakon počeo da se primenjuje, do 3. maja imali smo 25 poginulih u saobraćaju, što je u poređenju sa istim periodom prošle godine 50 odsto manje.
Prošle godine za tih 30 dana je poginulo 49 lica. Kazne ni pre izmene zakona nisu bile tako male za naše građanje. Platiti 5.000 dinara za nekorišćenje sigurnosnog pojasa ili za korišćenje mobilnog telefona sigurno nije bilo malo.
U svakom slučaju, povećanje ovih kazni značajno je uticalo da vozači više poštuju saobraćajne propise. Mislim da ćemo u narednih par godina imati značajne pomake po pitanju smanjenja stradalih, kako povređenih, tako i poginulih u saobraćaju.
Kažete da su vozači sada disciplinovaniji, međutim malo-malo pa osvane informacija da ste zatekli vozača sa dva i po-tri i po promila alkohola u krvi, bez obzira na ovako oštre kazne.
– Sto dva vozača.
Kako to komentarišete?
- Šta god mi radili, uvek ćemo imati par procenata onih vozača koji neće poštovati saobraćajne propise i na nama je promenimo njihov pogled na svet i da od njih napravimo bolje vozače, odnosno vozače koji će da poštuju saobraćajne propise.
Kako reaguju vozači kad ih zaustavite sa tri promila alkohola u krvi?
– To su ljudi koji su u teško alkoholisanom stanju i oni uglavnom nisu ni sposobni za neku komunikaciju.
I šta se dešava sa njima? Kakva je procedura po novom zakonu kad se oni zateknu sa tolikom količinom alkohola u krvi?
– Oni se vode na trežnjenje, onda kod sudije za prekršaj i sudija im izriče kaznu zatvora zato što sad za preko dva promila ne postoj novčana kazna već je propisana samo kazna zatovra.
I odmah se ide u zatvor?
– Tako je.
Nema odlaganja?
Zavisi od sudije i od slobodnog prostora, ali uglavnom ih odmah odvode u zatvor.
To je kazna od 30 dana do?
– Od 30 do 60 dana. Imali smo primer da je neko bio kažnjen sa 30, neko sa 45 dana.
I zabrana upravljanja?
– Tako je.
Do kog perioda je zabrana upravljanja? Jel i to sudija odlučuje?
- Da, isto sudija odlučuje koliko će trajati zabrana. Zakonom je propisana zabrana u trajanju od najmanje devet meseci i 15 kaznenih poena.
Na autoputu u Srbiji godišnje pogine oko 50 osoba. Broj poginulih lica na Ibarskoj magistrali, uključujući deo od Čačka do Prijepolja je gotovo isti kao na autoputu
Gde se Srbija nalazi u poređenju sa Evropom kada je u pitanju saobraćajna kultura, poštovanje saobraćajnih propisa, broj saobraćajnih nezgoda?
- Nažalost, ako uporedimo broj poginulih u Srbiji sa brojem poginulih u drugim zemljama, ne možemo baš da se pohvalimo. Kod nas pogine 84 lica na milion stanovnika. Bolji smo od Evropske unije jedino od Rumunije i Bugarske, gde se to kreće oko 100 poginulih na milion stanovnika, ali smo recimo na nivou jedne Grčke, Hrvatske ili Litvanije.
Prosek Evrope je 51 poginulo lice na milion stanovnika i to je nešto što mi u narednom periodu težimo da postignemo, odnosno da broj poginulih u Srbiji u narednih par godina pokušamo da spustimo ispod 500. Ukoliko postignemo takav rezultat značemo da smo na pravom putu i da dobro radimo i da to što radimo daje rezultate. U svakom slučaju ne može samo policija da doprinese smanjenju stradanja u saobraćaju.
Tu moraju da se uključe mnogo više i sve druge institucije i ministarstva, svi zajedno svako po malo tome da doprinese i mislim da ćemo uspeti da dostignemo taj cilj. Ono s čim ne možemo da se pomirimo, to je da nama deca u saobraćaju stradaju kao putnici u vozilu i to je nešto što je nedopustivo.
U narednom periodu bićemo još strožiji i sankcionisaćemo nepropisno prevoženje dece u vozilima – nekorišćenje sigurnosnih sedišta za decu i nekorišćenje sigurnosnih pojaseva i nastavićemo sa držanjem časova o bezbednosti saobraćaja u osnovnim i srednjim školama.
Koliko godišnje dece u Srbiji nastrada u saobraćaju?
– Prošle godine u saobraćaju u Srbiji četrnaestoro dece izgubilo je život. Od tih četrnaestoro, njih devet je poginulo kao putnik u vozilu, troje kao pešaci i dvoje kao vozači bicikla.
Ove godine, za ovih prvi četri meseca imamo troje poginule dece i svo troje su poginuli kao putnici u vozilu.
Mi smo poslali dopis i ministarstvu za saobraćaj i upravljaču puta gde predlažemo da napravimo zajedničku radnu grupu, da sagledamo saobraćajnu situaciju u zonama škole, da izdvojimo nekih desetak, dvadeset, pedeset saobraćajno problematičnih škola i da vidimo kako možemo da rešimo taj problem.
Ne može saobraćajna policija da bude prisutna u zoni škole svih dvesta i nešto dana koliko traje školska godina. Trebamo fizički da usporimo saobraćaj. Ukoliko to ne možemo, trebalo bi sazidati nove zgrade škola koje neće biti pored državnog puta. Moramo sve učiniti da nam ni jedno dete ne strada u saobraćaju.
Da li su deca koja su nastradala prošle godine u vozilu, bila vezana sigurnosnim pojasem?
– Uglavnom nisu. Imamo slučaj gde je otac dete prevozio na prednjem sedištu ili čak držao u krilu. To je nešto što je nerazumljivo gde vozači misle da se nezgode dešavaju nekom drugom. Nama godišnje u saobraćaju pogine 600 ljudi i stradaju ljudi koji su tu oko nas.
Nije to nešto što se dešava nekom nepoznatom. Veliki broj ljudi u saobraćajnim nezgodama ostanu invalidi do kraja života. To je nešto o čemu svi kad sednu u automobil moraju da razmišljaju, i da ne koriste sigurnosni pojas, poštuju brzinu zbog ne znam čega, već zbog sebe, svoje porodice, svojih najmilijih.
Šta sve utiče na ovako crnu statistiku u Srbiji kad su u pitanju saobraćajne nezgode?
– Definitivno brzina najviše utiče na saobraćajne nezgode i to u 50 procenata, dok je alkohol uzrok svake sedme saobraćajne nesreće sa poginulim licima. Ono što utiče na smanjenje posledica saobraćajnih nezoga su sigurnosni pojasevi.
Dokazano je u mnogim studijama da je kod 60 procenata putnika i vozača koji koriste sigurnosni pojas, manja verovatnoća da stradaju u saobraćajnim nezgodama. Veoma je važno da se sigurnosni pojasevi koriste i na zadnjim sedištima.
Koliko na veliki broj saobraćajnih udesa utiče i relativno loša putna mreža u Srbiji? Ako bi sad krenuli od Beograda do Novog Pazara, kad bi poštovali sva upozorenja i ograničenja, trebalo bi nam 10 sati da stignemo.
– Kada govorimo o putevima i tehničkom regulisanju, to je u nadležnosti ministarstva saobraćaja i upravljača puta. Putna mreža u Srbiji nije toliko loša da utiče na samu pojavu saobraćajnih nezgoda. Mislim da postoje slučajevi gde imamo kanal pored puta ili neko drvo u krivini gde prosto ne bi trebalo da budu tu.
Mi imamo 40-50 saobraćajnih nezgoda gde vozilo kad izleti sa puta ili udari u neko drvo pored puta, ili se prevrne u kanalu. To je nešto što moramo da promenimo zajedno sa upravljačem puta. Oni imaju zakonsku obavezu da prate stanje puteva.
Kakva je opremljenost saobraćajne policije?
– Opremljenost saobraćajne policije je iz godine u godinu sve bolja. Prošle godine smo dobili nova vozila, kupili smo i radare opremljene reflektorima da mogu da rade i u noćnim uslovima. Sad smo dobili i 20 novih patrolnih motora. U narednom periodu ćemo nabaviti i vozila i opremu koja će biti korišćena za uviđaj saobraćajnih nesreća.
Dobili ste 20 motora. Da li je tačno da policajci koji voze motore, nemaju adekvatnu opremu, da nemaju košulje koje ih štite od vetra, strujanja vazduha, da nemaju odgovarajuću obuću?
– Tačno je da imaju staru opremu, ali je u toku je postupak nabavke nove opreme, koju će dobiti veoma brzo.
Da li vam nedostaje ljudstvo, da više i češće regulišete saobraćaj na terenu?
– Svakako, što više ima saobraćajne policije, to je bolje. Iako imamo manji broj policijskih službenika nego što je bio slučaj ranije, sa uvođenjem novih informatičkih sistema, automatske detekcije, svakako da i sa ovim brojem ljudi možemo dobro da funkcionišemo.
Velimir Perović/Ekspres