Ostavka pape Benedikta XVI bila je presedan u istorije katoličke crkve, a i pre smene krenule su zakulisne igre.
Mnogi se još uvek sećaju kako je kao grom iz vedra neba pre pet godina papa Benedikt XVI odstupio i objasnio svoju odluku starošću i bolešću. Prekinuo je tako uobičajenu praksu da odsluži pontifikat do smrti, i doveo katoličku crkvu u situaciju da istovremeno postoje dvojica živih papa - onaj bivši i onaj aktuelni.
Stoga je u martu 2013. njihov zajednički ručak privukao novinare iz celog sveta. Bio je to stvarno istorijski trenutak. Jer zajednički ručak je malo kada istorijski događaj, osim ako to nisu papa i njegov prethodnik.
Uglavnom, bivši i novi papa Franjo, ručali su zajedno u Kastel Gandolfu, vili u kojoj se odmarao Benedikt XVI, a novinari su strpljivo čekali da završe sa jelom i daju im izjave. Vatikanski funkcioneri nisu hteli ništa da kažu, čak ni to što su dvojica papa ručali i zapravo su hteli da ostave utisak da je primopredaja prošla u idili, a sve je tako i izgledalo. Obojica su nosili tradicionalnu belu odeću, čak su se i zagrlili i rekli da su zajedno molili, kao braća.
Ali, u to nisu uverili bolje poznavaoce Vatikana, pa čak ni italijanske tabloide koji su te godine objavili paparaco fotografiju Benedikta XVI kako zabrinuto šeta vrtom Kastel Gandolfa u društvu ličnog sekretara.
Fotografija je mnogima bila dokaz da je Vatikan ovim 'prelazom' zapravo ušao na još neistraženu teritoriju i suočio se sa situacijom kakvu još nisu imali u praksi.
Gotovo svaki dan se postavljalo pitanje neobičnih okolnosti o tome šta će se dogoditi i kakav će biti odnos između njih dvojice kad se Benedikt XVI vrati u svoje odaje u Vatikanu koje su se, za vreme njegovog odmora, obnavljale. Jedan italijanski novinar nazvao je tada taj subotnji zajednički ručak "proba saživota".
Jer kad je u februaru 2013. godine papa pravim imenom Jozef Racinger, pročitao svoju ostavku, mnogma su odmah pale na pamet moguće posledice žestokih podela u vrhu katoličke crkve. Ali novi papa, kao i svi kardinali i ceo Vatikan izrazili su papi emeritusu Benediktu XVI veliku naklonost i zahvalnost, ali takvo ponašanje samo je uvek bilo povod za nova i nova pitanja.
Franjo je odmah nakon izbora 13. marta 2013. nazvao Benedikta, a onda se pojavio na balkonu na Trgu Sv. Petra, gdje je javno zatražio od vernika da se pridruže zajedničkoj molitvi za, kako je tad rekao 'Našeg emeritusa', a na praznik svetog Josipa, papa Franjo je Jozef Racingeru poželeo mnogo sreće i zdravlja.
Ali, ostalo je pitanje zašto se Benedikt XVI vraća u Vatikan ako je rekao da ostavku podnosi jer mu treba mir i odmor? Vatikanski stručnjaci objašnjavali su da je to baš zato da se ne bi stvarali 'paralelni centar moći'.
"Ne možete živog papu staviti u manastir u njegovoj rodnoj Nemačkoj, jer bi se tamo mogli početi okupljati vernici i svi oni koji ne žele njegovu ostavku", objašnjavali su upućeni.
Ali, ono što zbunjuje je da je Benedikt XVI zadržao titulu 'papa emeritus' - čemu su se čak usprotivili i neki velikodostojnici. Naime 'emeritus' je nešto kao 'veteran' ili 'umirovljeni', ali se daje samo posebno zaslužnima.
U isusovačkom časopisu La Čivita Katolika, bivši rektor Papinskog Gregorijanskog univerziteta Đanfranko Giralda, tvrdio je bi, nakon što je odstupio, više odgovaralo da se bivši papa oslovljava sa 'rimski biskup emeritus' kao i svakog drugog biskupa, budući da je samo jedan papa i to je sad Papa Franjo.
A da je ovo sasvim nova situacija u Vatikanu, govori i izjava koju je u to vreme dao vatikanski portarol Federiko Lombardi.
"Papa emeritus biće diskretno i vrlo blisko sarađivati sa papom Franjom, biće mu velika pomoć i podrška", rekao je on. Ali, upravo je to samo ojačalo sumnju da će postojati podeljena lojalnost i da se iza vatikanskih bedema odvija rat za lojalnost. Primjer je i to što je nadbiskup Georg Gensvajn otišao sa Benediktom u Kastel Gandolf sa svojim starim 'šefom' iako je istovremeno bio sveštenik papinskog domaćinstva.
Dopisnik iz Vatikana Đakomo galaci napisao je tada da je nadbiskup Gensvajn plakao i izgledao potpuno ošamućeno kad su zapečaćena vrata papinskog stana nakon Benediktove ostavke, ponovno otpečatili kako bi u njih mogao da uđe novi papa.
Mnogi komentatori ozbiljnih dnevnih novina u Italiji bili su zabrinuti zbog cele situacije i mogućeg raskola među crkvenim velikodostojnicima. Dnevnik Koreijere De La Sera pisao je kako će biti teško regulisati te odnose i kao će Vatikan morati da uvede neka nova pravila jer postoji dvojnost i postojaće dokle god Benedikt bude prisutan."
Ali, iz Vatikana su stizale umirujuće poruke o tome kako nema nikakvih izgleda da bi se Benedikt mešao u pontifikat pape Franje.
Ipak, istoričar Roberto Ruskoni tada je umirivao javnost i govorio kako sigurno neće doći do raskola poput onog poznatog kao Zapadna šizma koja je trajala od 1378. do 1417. kad je okončana koncilom u Konstanci. Naime, deo kardinala izabrao je 1378. italijana Bartolomea Prinjanija, nadbiskupa Barija za papu Urbana VI, a drugi deo je iste godine izabrao Roberta, kneza od Ženeve za papu Klementa VII, sa sedištem u Avinjonu.
Takav raskol se ne može desiti jer je on bio prouzrokovan sukobom svetovnih vladara kakvi u 21. vladara ne postoje u zapadnom svetu. Stoga je Ruskoni rekao da je bolje Benedikta držati u Vatikanu, koji je takođe svojevrsni manastir. Osim toga, danas u vreme kad mediji prodiru u svaku poru života, pa čak i zaviruju iza manastirskih zidina, njegova privatnost najbolje se čuva upravo tu.
Stoga je i taj prvi poset pape Franje Kastel Gandolfu zapravo imao svrhu osiguravanja Franjinog neometanog pontifikata i Benediktovu zakletvu na bezuslovnu poslušnost novom papi.
Ali, pre dva meseca, na petu godišnjicu imenovanja pape Franje, opet se moglo čitati da odnos dvojice papa nije jednostavan i da je opterećen mnogim predrasudama.
Jednostavnijim riječima - papa emeritus Benedikt XVI poslao je pismo vatikanskoj službi za odnose s javnošću i osvrnuo se na kontinuitet pontifikata svog naslednika. Pismo je poslao nakon što je na dar dobio 11 publikacija pod zajedničkim naslovom "Teologija pape Franje", a koju su pisali i uredili međunarodno priznati teolozi. U tom naoko ljupkom pismu, prepunom biranih reči, svako može da vidi da je rivalitet i dalje prisutan:
"Podržavam tu inicijativu", napisao je Benedikt XVI., "koja želi da se suprotstaviti i reaguje na nerazumnu predrasudu po kojoj je papa Franjo praktičan čovek bez posebne teološke ili filozofske formacije, dok sam ja bio samo teolog teoretičar koji je slabo shvatao konkretan život današnjeg hrišćanina. Te male knjižice, s pravom pokazuju da je papa Franjo čovek čvrste filozofske i teološke formacije, i stoga pomažu da vide unutrašnji kontinuitet između dva pontifikata, uprkos svim razlikama u stilu i temperamentu."
Iako prepuno komplimenata, ovo pismo možda najbolje svedoči da sukobi između dvojice papa i dalje traju. Tim više kad se zna da je katolička crkva u svetu također podeljena između onih koji su skloniji liberalnijem, skromnijem i siromašnima bliskijem papi Franji, i onih koji i dalje smatraju papu Franju prolaznom nevoljom, i jedva čekaju kraj njegovog pontifikata. Za razliku od njega, Benedikt XVI je uživao je imidž pape sa čvrstom rukom.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia