Evropljani će na samitu u Bugarskoj pokušati da udahnu nov život odnosima sa zapadnim Balkanom, koji bi mogli da ostanu u drugom planu u odnosu na raspravu o diplomatskim izazovima koje američki predsednik Donald Tramp ima sa EU.
Sastanak evropskih lidera sa liderima šest zemalja - Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Kosovom - ima za cilj "uspostavljanje bliskih veza" sa regionom u kojem Rusija pokušava proširiti svoj uticaj.
Međutim, 28 članica EU će, kako je planirano, u sredu uveče u Sofiji prvo raspravljati o odgovoru na odluke SAD da se povuku iz iranskog sporazuma o nuklearnom pitanju i da ne dodele trajno izuzeće EU iz iz taksi na uvozni čelik i aluminijum.
Pitanje Kosova je "naročito kompleksno za EU i Unija je "zabrinuta zbog stalnih zastoja u normalizaciji odnosa Srbije i njene bivše pokrajine".
U nacrtu zaključaka samita države članice ponavljaju "nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi" balkanskih zemalja, ali pažljivo izbegavaju upotrebu reči "pristupanje" ili "proširenje".
Naglašava se i potreba za poboljšanjem "povezanosti" kroz ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, razmenu u oblastima obrazovanja i kulture, kao i jačanje veza pred "zajedničkim izazovima" poput bezbednosti i migracija.
U zaključcima se ne pominje pitanje ruskog uticaja na Balkanu, ali se navodi spremnost da se sa balkanskim zemljama sarađuje "u borbi protiv dezinformacije i drugih hibridnih aktivnosti".
Rusija je u poslednjih nekoliko godina povećala medijsko prisustvo u regionu Balkana, ali njen uticaj nije konkretizovan na političkom ili ekonomskom planu.
Proruski kandidati nisu uspeli da osvoje vlast u Crnoj Gori, koja se prošle godine pridružila NATO uprkos protivljenju Moskve. U Makedoniji, nacionalistički kandidat koji je imao podršku Moskve izgubio je od prozapadnog kandidata na izborima.
U Srbiji se Rusija oduvek smatrala važnim saveznikom, ali nivo ruskih ulaganja ostaje simboličan u poređenju sa ulaganjima iz EU i njenih država članica.
Kurir.rs/Beta
Foto: Reuters/Jim Bourg