NATO bombe uzrokovale i porast broja osoba sa dijabetesom?!

Broj obolelih od dijabetesa u Srbiji je u porastu, a u javnosti postoji sumnja da je u direktnoj vezi s NATO bombardovanjem 1999! Istraživanja o posledicama agresije na SRJ naslućuju da su bombe sa osiromašenim uranijumom uzrokovale i porast drugih bolesti, a ne samo malignih oboljenja.

Stručnjaci, ipak, navode da je u proteklih deset godina za dva odsto uvećan broj obolelih od šećerne bolesti, što se ne može eksplicitno dovesti u vezu s bombardovanjem, međutim, ne isključuju tu vezu.
A. R., otac dvojice dečaka koji imaju dijabetes tipa 1, veruje da postoji veza između bombardovanja i porasta broja obolelih. Kako kaže, oba sina su dijabetes dobila kada su imala devet godina i kod nijednog nije moglo da se utvrdi da je u pitanju nasledni faktor.
Uznemireni otac
- Broj obolele dece od dijabetesa tipa 1 u poslednjih desetak godina 11 puta je veći u odnosu na period posle bombardovanja 1999. Moj stariji sin dobio je dijabetes tipa 1 2013, a mlađi 2017. godine. Kada je stariji dečak dobio dijabetes, bio je jedini oboleo u svojoj osnovnoj školi. Trenutno u toj školi ima šestoro dece koja imaju isti tip dijabetesa. Na opštini Surčin, u kojoj živimo, takođe je drastično povećan broj dece koja su dobila dijabetes tipa 1, što se može proveriti i kod nadležnih lekara. U rehabilitacionom centru u Bukovičkoj banji na predavanjima su nam izneli zanimljiv podatak: do godine 1986. obolevalo je petoro dece na 100.000 stanovnika, a 2011. godine taj broj se povećao na 14 dece na isti broj stanovnika - rekao je zabrinuti otac.
Dekan beogradskog Medicinskog fakulteta i naš istaknuti endokrinolog-dijabetolog Nebojša Lalić kaže da je broj obolelih od dijabetesa porastao sa šest na osam-devet odsto u proteklih deset godina.
- Međutim, uočen je rast obolelih i u zemljama u okruženju i zato je malo osnova za tvrdnju da postoji direktan uticaj osiromašenog uranijuma na porast broja obolelih od dijabetesa. Mi smo, dakle, u evropskom nivou. Ali, pošto se najavljuje formiranje komisije za istraživanje NATO bombardovanja, njeni članovi trebalo bi sve da uzmu u obzir, pa i dijabetes - navodi Lalić.
Obaveza države
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je juče da je ubeđena da će komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. uspeti da dokaže istinu o vezi bombardovanja osiromašenim uranijumom i porasta broja obolelih od raka. Gojkovićeva je po hitnom postupku zatražila osnivanje komisije i očekuje da će parlament do kraja nedelje usvojiti tu odluku.
- Komisija će imati zahtevan zadatak da istraži posledice bombardovanja 1999. na zdravlje i životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom. Ubeđena sam da će se dokazati suštinskim i posvećenim radom poslanika da ima uticaja bombardovanje osiromašenim uranijumom na porast malignih oboljenja u Srbiji. Mi imamo obavezu prema građanima da im nakon iscrpnog rada saopštimo istinu jer je to zločin bez presedana - rekla je Gojkovićeva i dodala da će u te svrhe biti obezbeđen novac iz budžeta zemlje.
U tome će, kako je navela, pomoći izveštaj parlamenta Italije, "države koja je jedna od članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju, a koja je posle višegodišnjeg istraživanja i ispitivanja relevantnih činilaca dokazala da su italijanski vojnici umirali i obolevali i obolevaju od posledica toga što su boravili na područjima na kojima su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijum, između ostalog i na KiM":
Oboleli i vojnici
- Frapantno je da je oko 4.000 vojnika obolelo od raznih malignih bolesti i oko 300 izgubilo život zato što je boravilo na tom području, a nije imalo nikakvu zaštitu, za razliku od pojedinih drugih stranih trupa koje su boravile na tom području.
Profesor na Medicinskom fakultetu i poslanik DS Dušan Milisavljević kaže da podržava sve što je u interesu bezbednosti zdravlja naših građana:
- Trebalo bi da se istraži sve što može da šteti zdravlju kako bi se otklonile štetne posledice.
Inače, za predsednika komisije predložen je Darko Laketić, poslanik SNS i predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.
- Imamo jako povećanu učestalost malignih oboljenja i oboljenja krvi i neophodno je da sa medicinskog i humanog aspekta dokažemo šta je uzrok toga, mi to dugujemo narodu, naša je obaveza da to uradimo i nadam se da ćemo to sa uspehom uraditi - kazao je on i dodao da je predviđeno da prvi preliminarni izveštaj komisije bude objavljen 2020. godine.

Brojke
15 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju 1999.
31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom izručeno na Srbiju prema NATO izveštaju, a prema podacima VJ - 50.000
4,5 milijardi godina je vreme poluraspada uranijuma U238
300 dece sa nekom od malignih bolesti otkrije se svake godine u Srbiji, od kojih umre oko 50
333.000 novih slučajeva obolelih od raka otkriveno od 2001. do 2010. i, u istom periodu, 186.000 građana Srbije
8 miliona ljudi 2014. umrlo od raka na sedam milijardi stanovnika, što je oko 114 umrlih na 100.000 stanovnika
22.000 ljudi 2014. umrlo od raka na 7, 2 miliona stanovnika, što je 300 na 100.000 stanovnika

Činjenice
Srbija negativni rekorder u svetu
Broj obolelih od karcinoma kod nas svake godine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6 procenata
Na 100.000 stanovnika registruje se 5.500 obolelih od različitih vrsta karcinoma, a u svetu 2.000
Osiromašeni uranijum iz NATO bombi ima najjače dejstvo posle 15 do 20 godina
Do 1999. u Srbiji od raka godišnje obolevalo 9.000-19.000, a umiralo 9.000-12.000 osoba
2009. bila 26.663 nova bolesnika i 15.042 žrtve kancera
Od 1999. do 2012. stopa obolevanja od svih vrsta karcinoma porasla za 30 odsto
Broj obolelih 2013. u odnosu na 1999. udvostručio se - obolelo 37.437 i umrlo 21.007 osoba
U 2014. bilo 40.000 samo novoobolelih

Kurir.rs/Ekipa Kurira

Foto: EPA