BEOGRAD - Britanski ambasador u Srbiji Denis Kif izjavio je da očekuje da samit Evropske unije i Zapadnog Balkana ove nedelje u Sofiji, kao i samit Berlinskog procesa u Londonu u junu, podrži ekonomsku stabilnost, bezbednost i pomirenje u regionu.
Kif je rekao da su odnosi Srbije i Velike Britanije, iako dugi, dosta komplikovani budući da postoje teme oko kojih se ne slažu, ali da London podržava reforme i evrointegracije Srbije i da će nastaviti da bude prisutan u regionu i posle Bregzita.
Britanski ambasador je rekao da ulazak u Evropsku uniju ne podrazumeva samo rešavanje tehničkih pitanja iz pristupnih pregovora već i usaglašavanje s vrednostima koje dele sve članice Unije, što znači i usaglašavanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela po pitanju Rusije.
Izlazak Velike Britanije iz EU ne znači i da zemlja napušta Evropu, rekao je Kif i dodao da London namerava da ostane aktivan na Zapadnom Balkanu i posle Bregzita jer u regionu ima važne interese vezane za bezbednost i stabilnost.
"Smisao Berlinskog procesa je da podržava proces reformi, ulazak Zapadnog Balkana u EU. I mi mislimo da će samit u Londonu takodje podržati ovaj proces. Mislimo da možemo da doprinesemo ekonomskoj stabilnosti, bezbednosti, pomirenju na Zapadnom Balkanu", rekao je Kif.
On je rekao da London sarađuje s partnerima na Balkanu i partnerima u EU jer misli da ove godine postoji mogućnost da proces reformi u državama Zapadnog Balkana i proces njihovog približavanja EU napravi pozitivan iskorak.
"Samit u Sofiji ove nedelje će biti veoma važan sastanak svih zemalja Zapadnog Balkana i svih zemalja EU. Biće, uveren sam, važne diskusije, biće odluka o tom procesu. Mi smo razgovarali s našim partnerima kakve su veze samita u Sofiji i samita u Londonu. Imamo priliku da nešto vrlo pozitivno zajedno uradimo", rekao je on.
Ambasador je dodao da na tim skupovima postoje konkretne stvari na stolu i da su članice EU već izdvojile dosta novca za infrastrukturu i povezivanju u regionu, kao i da će to nastaviti da čine.
"Nadam se da će ljudi otići sa samita u Sofiji s osećajem da je napredak napravljen i očekujem da će ljudi otići sa samita u Londonu s osećajem da smo stvari pomerili u pravom smeru, još dalje", rekao je on.
Kif je rekao da Velika Britanija želi da podrži evrointegracije Srbije zato što je sama Srbija odlučila da krene tim putem, ali da mora da nastavi da sprovodi reforme u domenu slobode medija i vladavini prava, kao i da usvoji zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku koja počiva na vrednostima Unije.
"Često sam slušao kako predsednik (Aleksandar) Vučić govori da Srbija sprovodi reforme, sprovodi pristupanje u EU iz sopstvenih razloga i to je ispravno, to je najbolji razlog", rekao je Kif.
Britanski ambasador je rekao da Evropska komisija redovno procenjuje napredak Srbije, ali da su "vladavina prava, mediji, pravosudje već neko vreme identifikovane kao oblasti u kojima je potreban dalji napredak".
"Ulazak u EU takodje uključuje uskladjivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU. I očigledno je da je u nekim oblastima Srbija usaglašena s tom zajedničkom spoljnom poltikom, ali da u nekima nije. I redovno o tome diskutujem s ministarstvom spoljnih poslova, vašom vladom, vašim predsednikom. I očigledno je da je jedan od ključnih razloga zašto Srbija dosad nije usaglašena njen odnos s Rusijom i pitanje Kosova. To su pitanja na kojima treba raditi", rekao je on.
Dodao je da će po ulasku Srbije u EU njena politika po definiciji biti uskladjena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, ali da "niko sada ne zna koji je tačno put da se dodje do tamo".
"Kad je reč o Rusiji, ključno je pitanje zajedničkih vrednosti evropskih, demokratskih država, što je nešto što Rusija ne poštuje. Mi smo nedavno bili žrtva toga na apsolutno gnusan način, posle napada i pokušaja ubistva hemijskim oružijem u Solsberiju. Videli smo da države koje podržava Rusija upotrebljavaju hemijsko oružje i na drugim mestima, na primer u Siriji. To je veoma važno pitanje za nas, za celu Evropu. I to je veoma važno pitanje za Srbiju. Srbija je kao i mi potpisnica Konvencije o zabrani hemijskog oružja", rekao je Kif.
Kif je rekao da London planira da nastavi da bude aktivan u regionu i dodao da se ambasada u Beogradu povećava kako bi s partnerima u Srbiji mogla da saradjuje u što više oblasti. "Uvek smo bili jedna od najaktivnijih članica EU u promovisanju integracija u ovom regionu. I nastavićemo da budemo to. Možda će se naš glas čuti u nešto drugačijem prostoru, ali će to biti isti glas i to će biti glas koji će se zalagati za napredak, za reforme, za pomirenje, za bolju budućnost regiona", rekao je on.
Britanski ambasador je rekao da su odnosi Beograda i Londona komplikovani jer se ne slažu o svim pitanjima, ali da postoji prostor za njihovo poboljšanje, kao i za veće aktivnosti britanskih investitora u Srbiji. "Postoji interesovanje, ono raste, nije veliko kao što bih voleo da bude i moj tim naporno radi da podrži to interesovanje", rekao je Kif.
On je rekao da je za četiri godine koliko je u Srbiji mnogo toga uradjeno - Velika Britanija je obezbedila finansijsku pomoć za podršku reformama, Beograd i London saradjuju na pitanjima u pravosudju i unutrašnjim poslovima, bore se zajedno protiv kriminala i ekstremizma, i saradjuju i na polju migracija.
"Ima tema u kojima se ne slažemo, ali ima tema u kojima ćemo se, nadam se, složiti u budućnosti, ali moramo raditi na tome. Za mene kao ambasadora je veoma važno da možemo da izgradimo kvalitetnije bilateralne odnose u kojima možemo zajedno da realizujemo mnogo pozitivnih stvari dok paralelno radimo na pitanjima oko kojih se ne slažemo", rekao je Kif koji je dodao da su dve zemlje prošle godine obeležile 180 godina diplomatskih odnosa. "Volimo da mislimo da smo prva zemlja koja je imala diplomatske odnose direktno sa Srbijom. To je važna stvar u našim odnosima", rekao je on.
Kif je rekao da aktivnosti britanskih investitora u Srbiji nisu na nivou investitora iz nekih drugih članica Unije, ali da raste njijhovo interesovanje, kao trgovinska razmena dve zemlje. On je najavio da će se sledeće nedelje održati xCEED konferencija o finansijskim tehnologijama i uslugama na kojoj će učestvovati devet kompanija iz Velike Britanije koje ranije nisu poslovale u ovom delu sveta. Za jun je najavio konferenciju o novim tehnologijama u obrazovanju, čemu će prisustovati i brojne britanske kompanije koje u regionu nude svoju stručnost i proizvode.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Fonet/Zoran Mrđa)