BEOGRAD - Međunarodni tim naučnika pronašao je spomenike srednjovekovne kulture na dnu jezera Gazivode na Kosmetu.
Tajna skrivena gotovo pola veka na dnu jezera Gazivode, koje je nastalo 1977, konačno je "isplivala" na površinu! Međunarodni tim podvodnih arheologa i naučnika, posle višemesečne pripreme i pretrage, ispod površine ovog jezera na severu Kosova i Metohije pronašao je neprocenjivo kulturno i istorijsko blago, pišu Novosti.
Ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, deo su otkrića koje svedoči o životu čuvene srpske dinastije, ali i drugim razdobljima istorije ovog tla.
Istraživanje dna spornog veštačkog jezera, koje je poslednjih dana i tema Briselskog sporazuma, samo je deo projekta koji je pokrenut i traje isključivo zahvaljujući entuzijazmu Beograđanina Dušana Jovovića i njegovog tima.
Ovaj doktor digitalne umetnosti, zaljubljenik je u našu srednjovekovnu kulturu i umetnost, ali i svoju zemlju uopšte. Samo zato i, kako kaže, iz revolta i bunta - jer naše najvrednije, tako pomirljivo, nezainteresovano, prepuštamo zaboravu i neznanju - odlučio je da istraži i kao vrhunac snimi dokumentarni film o svim novim otkrićima - "Gazivode, putevi Jelene Anžujske".
Svedočanstvo o tome kako je živela i vladala jedina srpska vladarka proglašena sveticom, sadržaće delove igranog i dokumentarnog filma. Rasvetliće zašto je majka Svetog kralja Milutina, prabaka Dušana Silnog, i posle osam vekova i dalje intrigantna, i zašto je bila ispred vremena, ne samo svog, već i našeg. Kao posebna senzacija projekta je mogućnost da su istraživači otkrili mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, za kojima se decenijama traga. Trejler za film koji se poslednjih dana vrti na "Jutjubu" samo golica maštu, ali i uverava da je u pitanju projekat visokog kvaliteta, vrhunske produkcije i sa ozbiljnom stručnom podrškom.
- I tužan sam i besan kad pomislim da je takva lepota, takvo svedočanstvo istinske slave Srbije, pre svega svesno potpopljeno, a zatim i decenijama kasnije zaboravljeno - priča dr Jovović. - Istraživanje Gazivoda najveće je podvodno istraživanje u Srbiji, a prvo veliko na prostorima Kosmeta uopšte, od kada su šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti odlučile da potope 14 srpskih naselja, škole, crkve, arhološka nalazišta...
Voda koja je tada "progutala" tragove stare osam vekova na prostoru Zubinog Potoka, puštena je za potrebe elektrane "Obilić B" i vodosnabdevanje tog dela Kosmeta. Jezero je dugo 22 kilometra i duboko 107 metara.
- Sve je urađeno vrlo brzo, bez studioznog i ozbiljnog ispitivanja, popisa, uprkos apelima tadašnje stručne javnosti, o čemu svedoče natpisi iz medija - priča naš sagovornik. - Uspeo sam uz pomoć prijatelja posle duže potrage da dođem do razbacane i šture dokumentacije, da otkrijem da je srpsko stanovništvo, posle potapanja, raseljeno - ne u druge delove Kosova i Metohije, već u Kragujevac i Kraljevo. Sve to ukazuje da je, osim za potrebe snabdevanja vodom i strujom, projekat rađen i pod pritiskom albanskih interesa. A što je pogubno, bez temeljnog popisa izuzetno vrednih objekata.
Osim naših stručnjaka, istraživanja koja su na Kosmetu rađena tokom ledenih januarskih dana ne bi uspela bez pomoći podvodnih arheologa iz Rusije.
- Neizmerno sam zahvalan entuzijastima koji dele našu strast prema takvim otkrićima, značajnim ne samo za Srbiju, jer spadaju u tragove svetske kulturne baštine - kaže Dušan. - Njih oko 40 došlo je kombijima iz Sankt Peterburga sa opremom vrednom dva i po miliona evra. Samo činjenica da su na "minus 100", kada je najbolja vidiljovost pod vodom, danima ronili, govori o snazi i važnosti ovog poduhvata. Njihova lica, kada su izranjali, radosna i preneražena od onoga što su videli, nedvosmisleno svedoče o vrednosti ovih otkrića.
Iako je mladi umetnik uspeo da animira domaće i strane naučnike, da potroši sopstvenu ušteđevinu da bi iza sebe ostavio nešto vrednije od novca, projekat neće moći da bude nastavljen bez podrške države.
Među podvodnim otkrićima su i ostaci škole za dame, verovatno prve srpske prosvetiteljke Jelena Anžujske, kao i delovi dvorca u potopljenom selu Brnjaci, odakle je upravljala terotorijom ondašnje Zete, Trebinja, Plavom, Poibarjem... - objašnjava Jovović. - U školu koju je osnovala upisivala je siromašne devojke, učila ih pismu, muzici, vezu, pismenosti, a zatim ih udavala za srpsku vlastelu.
Veruje se da je kroz tu školu prošla i carica Milica. Istorija svedoči da kralj Milutin verovatno ne bi bio to što jeste da nije imao tako obrazovanu, mudru i dalekovidu majku.
Nosioci projekta koji već mesecima pokušavaju da isprave nepravdu nad istorijom, osim dr Jovovića su istoričar dr Katarina Mitrović, direktor Muzeja SPC dr Vladimir Radovanović, srpski ronilački tim predvođen Božanom Ostojić, ali i teolozi, arheolozi, biofizički antropolozi. Uključeni su i Ivana Grujić, direktorka Muzeja Hercegovine iz Trebinja, naučnici iz Austrije, Nemačke i Rusko društvo za podvodna istraživanja, a veliki doprinos dali su i potomci raseljenih Srba iz Ibarskog Kolašina, ekipa mladih sa Kosmeta "Ekstra družina" i sestrinstvo manastira Gradac, zadužbine Jelene Anžujske.
(Kurir.rs/Večernje novosti/B. Caranović/Foto: Youtube Printscreen)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Svi pričaju o prelepoj srpskoj princezi koju igra Sloboda Mićalović, ali malo njih zna da je njen DEDA NAJPOZNATIJI DUŽD, SAHRANJEN U AJA SOFIJI!