Nikita Bondarev, politikolog i autor knjige "Zagonetka Tita. Moskovske godine Josipa Broza" objašnjava malo poznate detalje o odnosima Josipa Broza i SSSR, kao i o tome da li je zaista bio ratni zarobljenik u Prvom svetskom ratu
"Zna se da Tito od samog početka nije bio čovek kojeg je Staljin želeo da vidi na čelu Jugoslavije. Za to ima mnogo razloga. Možda zato što je Tito imao suviše bliske veze sa Velikom Britanijom. Neki kažu da ga je još pre rata vrbovala engleska obaveštajna služba", objasnio je za R Magazin Nikita Bondarev, politikolog i autor knjige "Zagonetka Tita. Moskovske godine Josipa Broza".
Bondarev je u intervjuu za jedan od prethodnih brojeva R Magazina govorio o tome zbog čega je 1948. godine došlo do razlaza između Staljina i Tita, ali i o njegovim prethodnim vezama sa SSSR-om.
Na pitanje kako je Tito zarobljen u Prvom svetskom ratu i šta je radio u ruskom zarobljeništvu početkom dvadesetih godina, Bondarev kaže da je on "sam voleo da priča o tome kako su ga, navodno, zarobili Čerkezi iz „divlje divizije". Dedijer u Brozovoj biografiji opisuje kako je strašni Čerkez sa kopljem skočio pravo u rov u kojem je sedeo Tito. Odmah se postavlja pitanje: zašto je uopšte sedeo u rovu ako je bio izviđač? To je već čudno."
"Posle proučavanja dokumenata iz arhiva utvrđeno je da tamo čak ni u blizini nije bilo nikakvih Čerkeza, već su Tita zarobile jedinice kojima je komandovao Manerhajm. Budući predsednik Finske zarobio je budućeg predsednika Jugoslavije. Pravi istorijski kuriozitet! Kasnije je Tita sudbina dobro prošetala po Rusiji. Pošto je bio ranjen, prvo je smešten u bolnicu, koja se nalazila u pravoslavnom manastiru u Svijažsku, u današnjem Tatarstanu. I kasnije se sve vreme nalazio na periferiji Rusije, u krajevima sa većinskim neruskim stanovništvom. Tatarstan, Mordovija, jug Sibira, kazaške stepe. Dugo se, kako je i sam pričao (a arhivski podaci potvrđuju), krio u kazaškim stepama kod kazaškog „kulaka". Generalno, za vreme svojih putovanja po Rusiji, Tito je retko i kratko boravio među ljudima ruske nacionalnosti", kaže Bondarev i dodaje da Dedijer u biografiji piše da je Tito krenuo u Peterburg, da je nameravao da pređe sovjetsko-finsku granicu i pobegne. Ali uhvaćen je i zatvoren u Petropavlovsku tvrđavu, odakle je pušten na jedvite jade.
"Ako bismo sudili samo na osnovu činjenica, najveći ruski grad koji je Tito video za vreme boravka u Rusiji bio je Omsk. A to ni izdaleka nije prestonica. Upravo u Omsku Tito se u pravoslavnoj crkvi venčao sa svojom ruskom ženom Pelagijom. Taj podatak dokazuje da je Tito oduvek bio potpuno indiferentan prema pitanjima religije. On nije bio neki zadrti ateista: ni u mladosti, ni u zrelim godinama. Da, kada je došao na vlast, on je kao komunista sprovodio antireligijsku propagandu. Ali kasnije, na primer, kada je kiparski arhiepiskop Makarios izabran za predsednika Kipra, u Jugoslaviji su prestali aktivni progoni protiv Pravoslavne crkve, kako se ne bi kvarili odnosi sa njim. Tito je prosto uvek bio veoma pragmatičan.
(Kurir.rs/Nedeljnik)