BEOGRAD - Iako zaposleni prilikom stupanja u radni odnos prolaze kroz obavezne sistematske preglede, stručnjaci ukazuju da oni koji rade na mestima s povećanim rizikom treba da idu na periodične kontrolne preglede, kako bi se na vreme otkrila i sprečila opasnost od moguće bolesti.
U izveštajima nakon pregleda, kako ističu stručnjaci, treba da se navede samo da li je zaposleni sposoban za rad ili ne, ali ne i od čega zaposleni boluje, jer to spada u lični zdravstveni podatak.
Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu iz Ministarstva rada i socijalne politike Vera Božić Trefalt kazala je da je u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac dužan da donese akt o proceni rizika, odnosno da utvrdi koja su to radna mesta sa povećanim rizikom, a koja ne.
"Najčešće radna mesta sa povećanim rizikom su sva ona na kojima je, uslovno rečeno, neprirodno da čovek radi - u vazduhu, vodi, na visini, u zoni jonizujućeg zračenja...", kazala je ona.
Takođe, kada se utvrdi da je neko radno mesto s povećanim rizikom, zaposleni treba da se upućuje na periodični lekarski pregled na godinu dana, šest meseci, dve godine - u zavisnosti od opasnosti i štetnosti.
"Kada je neko radno mesto proglašeno za radno mesto sa povećanim rizikom, zaposleni je obavezan da se odazove na pregled, a poslodavac ima obavezu da ga na te preglede i uputi", kazala je ona.
Ona je ukazala da u izveštaju može da se navede samo da je zaposeni sposoban za rad ili da nije, ali ne i od čega zaposleni boluje jer to spada u u lični zdravstveni podatak.
"To je i standard Evropske unije, ali je uvedeno i kao standard u našim propisima, jer može izazvati diskriminaciju po tom osnovu ako neko boluje od neke bolesti, a to poslodavcu ne odgovara", kazala je Božić Trefalt.
Prema njenim rečima, po tom osnovu zaposleni ne može da ostane bez posla, a poslodavac je dužan da mu nađe drugu vrstu posla.
Pomoćnik zdravlja Petar Bulat je kazao da se u razvijenim zemljama mlađi radnici pregledaju jednom u pet godina, a stariji zaposleni jednom u dve godine kako bi se prevenirale različite bolesti.
"I u Srbiji pojedine kompanije pregledaju zaposlene koji su na mestima sa povećanim rizikom, a nedavno se desilo da su spasena tri života time što su otkrivene maligne bolesti u početnom stadijumu", kazao je Bulat.
On je naveo primer profesija koje su pod povećanim rizikom poput rada na visini, navodeći da bi trebalo proveriti povremeno da li je možda zbog buke došlo vremenom do oštećenja sluha ili drugih zdravstvenih problema.
Sličan je i primer radiologa, čije radno vreme treba da bude šest sati, budući da rade sa izvorima zračenja.
Osvrnuvši se na slučaj učitelja u jednoj beogradskoj osnovnoj školi koji je zarazio učenike tuberkulozom, a potom je objavljeno i da je HIV pozitivan, Bulat je kazao da postoji zakonska osnova o proveri psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad s decom.
Škole imaju obavezu, kako je rekao, da povremeno proveravaju zdravlje prosvetnih radnika, ali ipak nije definisano koliko često to treba činiti.
Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žzive sa virusom HIV/AIDS nedavno je kritikovala objavljivanje HIV statusa nastavnika iz jedne beogradske osnovne škole, ocenivši da to širi strah od te bolesti među stanovništvom.
Oni su ukazali da osoba koja živi sa HIV-om ima pravo da svoj status saopšti drugima samo ako to želi i da je problematično to što su takve osobe često izložene diskriminaciji.