Fudbalska reprezentacija Jugoslavije otišla je na Svetsko prvenstvo koje se 1998. godine odigravalo u Francuskoj sa velikim očekivanjima.
"Plavi", pod komandnom palicom selektora Slobodana Santrača, delovali su moćno u baražu protiv Mađarske (7:1 i 5:0), a ni grupa nije bila previše teška, jer su, izuzimajući tradicionalno neugodne Nemce, Amerikanci i Iranci ipak bili autsajderi.
Međutim, Iran koji je prvi put posle 1978. godine stigao na Mundijal, bio je sve drugo samo ne lak zalogaj na stadionu "Žofroa Gišar" u Sent Etjenu.
Nešto više od 30.000 gledalaca prisustvovalo je stalnim napadima Jugoslavije i čvrstoj odbrani Irana. Savo Milošević, Predrag Mijatović, Dragan Stojković, kasnije i Dejan Stanković, Perica Ognjenović i Darko Kovačević, obijali su se o bedemo protivničke odbrane.
Kada je nervoza prilično uhvatila "plave" jer su ušli u poslednjih 20-tak minuta utakmice bez vođstva i kada se činilo da će mreže mirovati, desio se odlučujući trenutak.
Mijatović je oboren na 30-tak metara od gora Iranaca. Slobodan udarac po običaju izvodi Siniša Mihajlović. U živom zidu se nalazi pet igrača. Za razliku od većine slobodnih udaraca koji su imali snažnu putanju, ovog puta je Mihajlović pribegao lukavstvu. Poslao je ne previše jaku loptu pored živog zida i ona je završila iza leđa golmana Nakiša. Igrao se 73. minut.
Umeo je Mihajlović da proslavi prvi pogodak na prvenstvu sa svojim stručnim štabom, ispostaviće se i pobedonosni, jer se meč završio upravo rezultatom 1:0. Iranci su u nastavku prvenstva pobedili Ameriku i izgubili od Nemaca, pa su prvenstvo završili kao treći u grupi, iza Jugoslovena, koji su bili drugi pobedivši Ameriku i remizirajući sa Nemcima.
Naš državni tim imao je potencijal za više, ali se zaustavio već u osmii finala.
Dugo će se pamtiti utakmica sa Holandijom i Mijatovićeva prečka koja se verovatno još uvek trese.
Kurir sport
Foto: Printskrin