Zakon o klimatskim promenama biće najvažniji zakon koji će Skupština Srbije usvojiti, izjavio je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i poručio da neće biti "savijanja kičme" kad je reč o zaštiti životne sredine.
"Možda može drugačije, ali bez mene", rekao je na Regulatornoj konferenciji Nedelje energije 2018 ''Energetika i klimatske promene'' Trivan, koji očekuje da će taj zakon parlament usvojiti do kraja godine .
Naveo je da nečiji položaj i funkcija ne može biti merilo odnosa prema sopstvenoj zemlji i društvu.
"Suprotstavljate se stvarima koje ne valjuju i lična sudbina i položaj ne mogu imati veći značaj od toga koliko volim svoju zemlju", rekao je Trivan i upitao šta je važnije od kiseonika koji udišemo.
Istakao je da je borba sa klimatskim promenama koja u svetu traje već 40 godina zapravo borba sa nama samima, te da moramo pojačati napore u smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.
"Vreme u kome živimo je vreme klimatskih promena. Čovek ih registruje, ali ništa ne preduzima", rekao je Trivan i istakao da srednja godišnja temperatura na planeti stalno raste.
Upozorio je da će naš region biti jedan od najpogođenijih, te da klimatske promene nose sa sobom poplave, ogromne količine padavina koje se ne mogu predivdeti i suše koje nisu karakteristične za naše podneblje. Istovremeno je naš region, kako je rekao, jedan od najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu, a pitanje je kakav će biti u narednim godinama. Naveo je da godišnje sa planete nestane šuma veličine jedne Portugalije i naglasio da je pošumljavanje najjeftiniji i najefikasniji, spasonosni metod za ublažavanje posledica klimatskih promena.
Ministar je rekao da je u Srbiji "podignuta" tema zaštite životne sredine, navodeći da je javnost osudila postupak "grupe primitivaca" koji su nedavno sekli stabla na Košutnjaku. Trivan kaže da je tehnologija koja koristi ugalj pogubna za životnu sredinu u Srbiji koja se, dodaje, uništava zbog profita.
"Neće biti lako, posebno oblasti energetike", rekao je Trivan i ponovio da je EPS najveci zagađivač sa kojim je stalno na "ratnoj nozi", ali i istovremeno kompanija koja najviše ulaže u zaštitu životne sredine.
Istakao je da Srbija ima ogromnu pamet, dobru nauku, te da je važno da vuče prave poteze jer je ekologija oblast inovacija i investicija.
"Ako to neko ne želi da shvati zabija glavu u pesak, Pesak nije dobro mesto za život", kaže Trivan. Potpredsednik parlamenta Vladimir Marinković je na konferenciji koju je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF), rekao da iz dana u dan shvatamo koliko je važna borba protiv klimatskih promena, te da su i u tom apsektu važne evropske integracije.
Naveo je da poslanici jedva čekaju da zakon uđe u skupštinsku proceduru.
"Potrebna nam je otvorena rasprava i pozitivna i konstruktivna kritika kako bi svih 250 poslanika shvatili da je zakon o klimatskim promenama možda jedan od najvažnijih", kaže Marinković. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Predić rekao je da ne postoji energetski sistem koji je potpuno "čist" i da je zato važno u većoj meri korisititi energente sa manjim uticajem na životnu sredinu i povećati energetsku efikasnost i energetsku sigurnost.
Najveći doprinos u zaštiti životne sredine se ogleda u većem korišćenju obnovljivih izvora energije za šta je ova godina ključna, kaže Predić i dodaje da će 2020. Srbija dočekati sa 600 megavata električne energije iz obnovljivih izvora. Kaže da EPS jeste najveći zagađivač, ali i partner u zaštiti životne sredine u koju je uložio i uložiće stotine miliona evra.
Predić smatra da je potreban zajednički rad svih u društvu na podizanju svesti građana o potrebi zaštite životne sredine, te da nisu potrebni milioni evra za zamenu sijalice štedljivom sijalicom, štednju električne energije, isklujučivanje motora automobila dok se čeka na semaforu, zamenu stolarije...
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Beta/Dragan Gojić)