Jedan od gazda tražio joj je da svakoga dana piše izveštaj o svemu što tokom dana radi... Pitala sam šta to tačno podrazumeva i ostala u šoku kada sam dobila odgovor... Rekao mi je da upisujem svaki svoj pokret. Kao primer mi je naveo: ustala sam da otvorim prozor, otišla sam do toaleta...
BEOGRAD - U jednoj beogradskoj firmi zaposleni navodno moraju da pišu izveštaj o svakom svom pokretu, da zabeleže odlazak u toalet i otvaranje prozora.
Razgovor među kolegama je zabranjen, a ukoliko kamera nekoga snimi da jede na poslu, sledi upozorenje pred otkaz. Iako zvuči kao film, ovako zapravo izgleda rad u jednoj prestoničkoj firmi, priča Beograđanka Dragana koja je nakon nekoliko meseci rada i besmislene torture dala otkaz.
Ona je za list pristala da priča o svom iskustvu, koje upoređuje sa šikaniranjem. Kako kaže, neko vreme je ćutala na sve bizarne zahteve poslodavaca, a kada je zbog ručka dobila upozorenje pred otkaz, to je bila kap koja je prelila čašu.
- Očigledno je da privatne firme, koje imaju samo po nekoliko zaposlenih, praktikuju da radnike tretiraju kao robove - priča Dragana. Kako kaže, pre tri godine ostala je bez posla u firmi u kojoj je radila godinama i krenula je potragu za novim poslom, ali kaže da nikada nije verovala da će naići na tako bizarne situacije.
U pomenutoj firmi posao je dobila nakon četiri kruga razgovora, gde je, kaže, morala da rešava ozbiljne i teške testove. Međutim, dodaje, niko na razgovoru za posao nije pomenuo interna pravila koja važe u firmi.
- Da sam znala za ta "pravila" ne bih ni počinjala da radim - kategorična je Dragana.
Svakog dana na poslu je saznavala za neko novo pravilo.
- Prvo što mi je bilo neobično je vreme kada se dolazi na posao. Jedno od prvih dana, kada sam na posao stigla u deset do osam, odmah mi je skrenuta pažnja da moram da dođem pola sata ranije, iako nam je radno vreme od 8 ujutru. Rekla sam da nije problem, ali sam pitala zbog čega se dolazi toliko ranije. Rekli su da moramo svi da budemo tad tu da bi "proverili da li je sve u redu". Radimo u kancelariji, ne znam šta treba da se proveri da li je u redu, sto, kompjuter? Da radimo za nekim mašinama, razumela bih, ovako mi prosto nije jasno - kaže ona.
Kako kaže, od sledećeg jutra bez pogovora je dolazila pola sata pre početka radnog vremena na posao.
- Dolazili smo svi u pola osam i onda pola sata sedeli za svojim stolovima i ćutali, jer radnicima nije dozvoljeno između sebe da pričaju. Samo se krišom šapuće kada šefova nema u blizini - prepričava Dragana nepisana pravila ove firme.
Već prvih dana, dobila je i jedno zanimljivo zaduženje. Jedan od gazda tražio joj je da svakoga dana piše izveštaj o svemu što tokom dana radi.
- Pitala sam šta to tačno podrazumeva i ostala u šoku kada sam dobila odgovor. Rekao mi je da upisujem svaki svoj pokret. Ka primer mi je naveo: "ustala sam da otvorim prozor, otišla sam do toaleta" - priča ona.
Kako dodaje, kada je drugi gazda ove firme čuo šta je od nje traženo, rečeno joj je da ipak nema potrebe da taj izveštaj i piše.
Bizarnim situacijama u ovoj firmi ni tu nije bio kraj. Kako kaže, tokom radnog vremena svima je bilo zabranjeno da jedu u kancelarijama.
- To smo mogli da radimo isključivo napolju, nevezano da li pada kiša ili sneg, iako je postojala kuhinja u firmi - kaže ona. Naravno, objašnjava, bilo je zabranjeno "šetkanje", pa je pitanje bilo kako da se iskoristi ta pauza za jelo.
- Pretnja otkazom bila mi je upućena zbog jela na radnom mestu. Rekli su mi da su me kamere snimile kako jedem. Priznajem, jesam stvarno krišom jela, dok ne dođu vlasnici i kada svi zaposleni sednu na svoja mesta. Tada sam jela brzo i tiho - priseća se Dragana.
Sve ovo trpela je neko vreme, ali kap koja je prelila čašu bila je kada su joj rekli da ju je kamera snimila kako jede.
- Nisam više mogla da izdržim i dala sam otkaz. Nema potrebe da trpim takva maltretiranja. Ni ja, niti iko, to nije normalno - zaključuje Dragana.
List je kontaktirao i direktorku firme Kaju R. koja, međutim, kaže da ništa od toga nije tačno.
- Šokirana sam. Ništa od ovoga nije istina, pogotovu kada je u pitanju jelo. Evo baš smo sada naručili hranu i svi smo zajedno jeli u kuhinji. U firmi postoje pravila i procedure, ali ništa od toga nije ekstremno. Eto na primer, dolazak na posao. Radno vreme je od 8 sati, a zaposleni bi trebalo da dođu malo ranije. Ako bi dolazili tačno na vreme, dok bi skuvali kafu, sa poslom bi počinjali od 9 sati - kaže ona.
Na pitanje zbog čega zaposlenima nisu dozvoljeni ni mobilni telefoni, ona odgovara:
- Ljudima je dozvoljeno da telefoniraju i da zovu sa fiksnog telefona. U nabrajanju prednosti njenih zaposlenih, direktorka kaže da oni mogu da odsustvuju "do dva dana i ne moraju da donose doznake".
(Kurir.rs/Blic/Sonja Todorović/Foto: AP/Ilustracija)