Dejan Puzigaća (37), koji je osuđen na 12 godina zatvora zbog učestvovanja u ubistvu francuskog državljanina Brisa Tatona 2009. u Beogradu, godine nakon zločina proveo je u bekstvu i krijući se po manastririma. Surovi "Grobar", navodno se okrenuo Bogu, pa se u toku bekstva na Tajlandu i zamonašio. Od svih sada traži da ga zovu "monah Sava".
Podsetimo, ubistvo Tatona dogodilo se u septembru 2009. godine na Obilićevom vencu u samom centru Beograda. Naime, tada, svega nekoliko sati pre početka fudbalske utakmice Partizan-Tuluz, došlo je do masovne tuče u kojoj je povređeno više francuskih navijača. Jedan od njih, Bris Taton, zadobio je naročito opasne povrede: mladić je imao tešku povredu mozga, pluća i karlične kosti.
Svedoci su tokom suđenja napad na Francuze opisali kao brz i brutalan.
Dva dana nakon toga, uhapšeno je 10 navijača Partizana osumnjičenih za napad. Deset dana nakon hapšenja Bris Taton podlegao je brutalnim povredama.
Puzigaća je za to vreme pobegao iz zemlje. Tokom skrivanja bio je osuđen na 14 godina zatvora.
Gde se tačno krio za to vreme, nije poznato, ono što je poznato je da je neko vreme proveo u Grčkoj, a u godinama pre nego što je otkriven boravio je u Dohi. Za to vreme, navodno se zamonašio.
Puzigaća je bio u bekstvu sve do septembra 2015, kada je uhapšen u Atini. Izgledao je kao potpuno drugi čovek, pustio je bradu, bio je znatno mršaviji i na sebi je imao monašku mantiju. Tvrdio je da se sada zove "monah Sava."
Odao ga falsifikovan pasoš
Puzigaća je uhapšen na atinskom aerodromu prilikom sletanja iz Dohe, i to zbog falsifikovanog slovenačkog pasoša.
Grčki policajci tada nisu ni znali da im u ruke pao jedan od begunaca za kojim je raspisana poternica Interpola, sve do njegovog privođenja u srpski konzulat. Znali su samo, po njegovom priznanju, da se radi o državljaninu Srbije.
Grčka policija je dovezla mladića u mantiji i sa bradom u konzulat, kako bi se za njega uradili putni list sa kojim bi mogao da bude poslat u Srbiju.
On je ušao u kancelariju službenika konzulata kako bi dao lične podatke i tu je sam i započeo priču.
"Osuđen sam za ubistvo Tatona. Na poternici sam Interpola", rekao je Puzigaća u srpskom konzulatu u Atini. Njega u konzulatu niko nije mogao da prepozna.
Težak svega 45 kilograma, sa bradom i u mantiji nimalo nije ni podsećao na mladića, koji je šest godina pre toga, posle stravičnog zločina u Beogradu, pobegao iz Srbije.
Rekao je da je bio u Kataru, da se tamo zamonašio u Grčkoj pravoslavnoj crkvi i da je u Atinu došao kako bi se sreo sa jednim članom svoje porodice. Pričao je staloženim, mirnim glasom bez ijednog podignutog tona. Rekao je i da se plaši da se vrati u Srbiju.
- Iz Srbije sam otišao zbog medijskog linča i nepravde. Veći deo vremena proveo sam na Tajlandu, gde sam se i zamonašio i sada mi je ime Sava - rekao je Puzigaća, koji je tokom govora imao poteškoće jer muca.
"Nikada nisam video Tatona"
Kada je pet meseci nakon hapšenja u Atini konačno izručen Srbiji, Puzigaća je tražio da ponavljanje postupka jer je u odsustvu bio osuđen na 14 godina zatvora.
Porodica se krišom sastajala sa njim
Puzigaćin otac Žarko pričao je tada da se tokom njegovog bekstva tri puta sastao sa sinom Dejanom, koji se više ne predstavlja pod tim imenom.
- Vrlo je teško rečima opisati to osećanje kad vidite sopstveno dete, posle toliko vremena i shvatite da ni po čemu više ne liči na sebe, izbegava dodir i svaku bliskost. U nekom je sasvim drugom svetu, koji je teško razumljiv nama običnim smrtnicima - ispričao je Žarko Puzigaća i dodao da je uoči hapšenja sina, prvi put trebalo da se vidi sa njim na Svetoj Gori.
- Preko posrednika smo ugovorili taj susret, ali je Bog očigledno imao drugi plan. Dejan je uhapšen na aerodromu zbog toga što je na slovenačkom pasošu koji je imao, bila njegova slika iz "pređašnjeg života" na kojoj je drastično drugačije izgledao. Ne znam da li je taj "propust" sa njegove strane bio nameran ili ne, da li je odlučio da konačno dođe u Srbiju - ispričao je nakon hapšenja Puzigaćin otac.
Za zločin su osuđeni i Đorđe Prelić, Stefan Veličković, Ivan Grković, Ljubomir Marković, Jovan Karbić, Dragan Tomasović, Milan Tarlać, Bojan Matijević, Milan Vujović, Stepa Petrović, Vladan Suvajac, Branimir Četnik, Dejan Stanković i Vladimir Bošković.
Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, bili su prvostepeno osuđeni na 35 i 32 godine zatvora, ali su im kazne odlukom Apelacionog suda 2012. godine smanjene na 15 i 14 godina zatvora.
Kazne su prepolovljene i Ljubomiru Markoviću zvanom Kića i Ivanu Grkoviću, koji su prvostepeno u Višem sudu u Beogradu osuđeni na po 30 godina zatvora.
Blic