Dve bande devojaka i mladića, haraju Suboticom, povređuju uglavnom žene, otimajući nakit sa vrata ili ruku kao i torbe, pritom ostavljajući im krvave ožiljke. Nezvanično od Nove godine je napadnuto više od 150 žena, jer se takozvana biciklistička mafija ne zaustavlja, podjednako napadaju u centru Subotice i u tridesetak naselja na periferiji.
U centru su napadi sve češći. Poslednji slučaj dogodio se Subotičanki U.M. mlađoj ženi, koja je povređena dospela na Hitni prijem, jer je zadobila krvave ožiljke po vratu. Dobila je terapiju ali je bila potresena i uplašena. Povređena je kada su dvojica momaka na biciklima prošli pored nje i žestoko strgli sa njenog vrata ogrlicu, koju je volela da nosi.
Napad se dogodio usred bela dana, na Radijalcu, u širem centru na Aleji Maršala Tita. Poslednji sličan slučaj o kojem je pisano, dogodio se na Prozivci, kada je slično povređena sredovečna žena. Napadi su uzeli maha, a U.M. je kaže, posle dve nedelje traume, još uvek u strahu dok prolazi ulicom jer policija ima saznanja o napadima, ali razbojnici još nisu uhvaćeni.
„Prijavila sam policiji odmah slučaj, jer sam bila prestravljena. Ne mogu da objasnim taj strah i nesigurnost pre izlaska na ulicu, što mi se nikad pre nije događalo. Kontaktirala sam policiju, ali još nisu našli otimače. Više mi ne pada na pamet da nosim ni sat, a kamoli ogrlicu”, navela je U.M za Kurir.
Napad se dogodio 12. maja, a U.M. je nakon pretrpljenog straha i sa ožiljkom na vratu, kaže, počela drugačije da posmatra ljude na ulici.
„Ovo je sada uzelo maha, čula sam za više od deset napada ovog meseca, samo u ovom kraju. Osim policiji, prijavila sam slučaj i kabinetu gradonačelnika. Zahtevala sam da se stane na put tome. U policiji su mi rekli da znaju za dve grupe takvih napadača, ali da ih još nisu našli. Ne osećam se bezbedno na ulici, a ljudi sa kojima pričam, kažu da će izgleda morati građani uskoro organizovati peticiju, ako se ne pohvataju ti ulični otimači”, kaže revoltirano uplašena žena.
U.M. ponavlja, da neće stati dok se ne nađu napadači na nju i druge žene.
„U nedelju, deset dana posle napada, oko podneva izašla sam sama u šetnju. To više nije bila šetnja u kojoj uživam u prirodi, nego sam primetila da zagledam ljude na ulici. Išla sam istim putem, gde su me napali. Sada bez nakita. Na klupama na Aleji, videla sam dve devojke koje sede i trudnicu koja vozi kolica sa bebom i torbom. Na klupi je sedela druga ekipa mladića, koje nisam prepoznala.Videla sam da prate ženu. Ustali su i krenuli prema njoj, a ja sam preko trotoara potrčala ka njima. Pobegli su preko travnjaka ka zgradi. U trafici koja se tu nalazi, pitala sam ženu koja radi da li je viđala tu ekipu. Ona je rekla da su tu često, da deluje uigrano, a da im ovog puta fali još jedna ženska osoba", kaže U.M.
Ne želeći da odustane, sačekala je još neko vreme i kako tvrdi, napadači su se vratili na isto šetalište i čekali drugi „plen”, a ona je bila, kaže i „svedok”, kako napadaju i kada nisu na biciklima.
„Napadačima se priključila na uglu još jedna žena, pa su sada u ekipi bile tri mlađe žene i jedan mladić. Skrenuli su u ulicu Dušana Petrovića, hodajući za ženom koja im je odmicala. Trčala sam za njima, okrenuli su se i ja sam samo doviknula, neko će vam doći glave”, kaže U.M. dodajući da su se osvrnuli i požurili napred.
Zaključila je kaže, da napadaju ljude koji sami hodaju ulicom, u čijoj blizini nema nikog, da je upozorila i ženu kojoj su bili iza leđa, koja je po njenim rečima bila meta, a nakon toga je pozvala ponovo policiju, da im kaže šta se događa i da je bila svedok pokušaja napada.
„U policiji su mi potvrdili da imaju saznanja da vršljaju okolo dve ekipe. Još uvek hodam ulicom sa strahom. Kad su me napali bila sam blokirana, zatečena, uplašena. Sad mislim da svi građani treba da reaguju. Pokrenuću i sama peticiju, ako se ne pohvataju ti prestupnici, jer nešto se mora preduzeti da se nađu krivci, spreči nasilje nad građanima i poveća bezbednost ljudi", kaže U.M. za Kurir.
(Kurir.rs/N.H./Foto ilustracija: Dado Đilas)