Novica Antić za Kurir: Nema jake države bez jake vojske! Vojska je jaka koliko je vojnik zadovoljan!
Ako sindikati u Srbiji reše da se upuste u političku borbu, nalik recimo laburistima u Engleskoj ili radničkom pokretu u Nemačkoj, to neće biti pod zastavom nijednog političara, niti ijedne stranke. Niko ko je poslednjih tridesetak godina učestvovao u političkom životu nije dostojan, niti je zaslužio glas srpskog radnika, koji je danas ponižen, osiromašen i obespravljen, kaže u inervjuu za Kurir Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS), jedinog i prvog reprezentativnog sindikata u Vojsci povodom najava da će se najuticajniji sindikati uključiti u politički život Srbije i podržati neke političare.
Zar ne mislite da je to pomalo utopistički u trenutku kad je politika prodrla u svaki segment srpskog društva?
- Upravo se tako i projektuje javno mnjenje, a suštinski stanje stvari je potpuno drugačije. Nekada je potrebno da se stvari u potpunosti uruše da bi se iskristalisalo i prepoznalo šta valja činiti i ko su ti ljudi koji nisu izgubili obraz u ovim vremenima. Tu je i prirodna smena generacija, da ne analizaram baš sve do tančina. Kao primer imate Vojni sindikat Srbije, koji je za pet godina postao jedna od vodećih sindikalnih snaga, a da se pritom nije oslanjao ni na čiju političku podršku, već na sabornost, iskrenost i volju svojih članova. Dakle, može se, i pelcer već postoji, da upotrebim taj izraz. Potrebno je samo da se preispitamo, da vidimo šta su pojedini sindikati i sindikalne vođe radili u proteklom periodu i u čijem interesu. Ovde se zaboravlja svrha postojanja sindikata, a to je dobrobit i interes radnika. Oblik borbe diktiraju položaj, obespravljenost i sve negativne pojave koje imamo u srpskom društvu.
Pa šta nam poručuje taj trenutak?
- U Vojnom sindikatu Srbije stvari su postavljene tako da su nacionalni interesi, očuvanje naše vojske i države iznad dnevnopolitičkih previranja iliti interesa pojedinca. U ovom trenutku geopolitički položaj govori nam da su vitalni interesi Srbije ugroženi, da joj preti otimanje 15 odsto teritorije i da se ta nastojanja zaoštravaju kroz delovanje interesnih lobija iz inostranstva. U tom i takvom trenutku, VSS sigurno neće demonstracijama dodatno rušiti mir i spokojstvo građana ma ko da je na vlasti. Mi imamo jasno definisane ciljeve, koje težimo da dostignemo i koji imaju za cilj jaku i zadovoljnu vojsku i bezbednu državu, što se ne može reći za većinu današnjih sindikata i raznih pokreta na javnoj sceni Srbije. To nije stranačko već nacionalno pitanje. Na to nas obavezuju sve žrtve koje su podnele naše kolege u ratovima devedesetih do NATO agresije 1999, a koje podnose i danas.
Optužuju vas da ste čovek Dragana Šutanovca?
- Čujem. To je zato što sam rekao da je standard vojnika poslednjih godina bio najveći u vreme njegovog ministrovanja. To je istina. I uvek ću reći istinu. Evo, neka Aleksandar Vulin potpiše kolektivni ugovor za naše vojnike i javno ću, na konferenciji za štampu, reći da je on ministar, koji će u istoriju ući po najvećem dobru učinjenom za srpsku vojsku. Vidite, rukovodim se interesima naše vojske i njenih pripadnika. Nemam lični problem, niti sujetu, niti sme da ima mesta takvim pojavama ako želimo boljitak za zaposlene. Mi smo pozvali vladu na pregovore oko potpisivanja kolektivnog ugovora, ako se i ovaj put ogluše o zakonom datu obavezu, krećemo u internacionalizaciju problema, kroz naše međunarodne kontakte sa organizacijama čiji smo članovi u EU i Ruskoj Federaciji. Zaključivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u Vojsci Srbije, ma koliko to čudno zvučalo, nacionalni je interes od velikog značaja za očuvanje naše vojske koja u ovom trenutku ima ozbiljnih problema u svakom smislu!
Pa gde je zapelo kod kolektivnog ugovora?
- Kada bi se ušlo u suštinu tog problema, odnosno nepriznavanje prava pripadnicima VS da radni odnos urede kroz kolektivni ugovor od strane svih ministara do sada, to su bizarni razlozi. Godinama u MO i Generalštabu VS postoje interesne grupe koje podnose lažne izveštaje o stanju u vojsci, dodvoravaju se političarima i projektuju stanje stvari tako da sebi obezbeđuju basnoslovne zarade od malverzacija u javnim nabavkama do trgovine proizvodima namenske industrije i naoružanjem. Paradiraju, a vojnici nose bušne čizme, nemaju obezbeđeno adekvatno lečenje i rade za 250 evra i do 500 sati mesečno. Pritom novca ima u okviru postojećeg budžeta, da se donese kolektivni ugovor i njime znatno poboljša materijalni i socijalni status srpskog vojnika, pre svega da mu se kroz jasno definisana prava iz radnog odnosa obezbedi sigurnost i spokoj koji sada nema. Nema jake države bez jake vojske, a vojska je jaka koliko je vojnik zadovoljan. To zaboravljaju srpski političari.
Kurir/Dragomir Ilić/Foto: Stefan Jokić