ZAGREB - Građani Hrvatske i nakon pet godina od ulaska u EU nisu osetili boljitak i zbog toga se i dalje masovno iseljavaju, ocenjuju stručnjaci.
Najnovije istraživanje, naime, o raspoloženju građana Evropske unije prema toj asocijaciji, tzv. Eurobarometar, nije rezultiralo pozitivnim saznanjima kad je reč o Hrvatskoj.
Rezultati objavljeni pre nekoliko dana u većini članica Unije beleže rast naklonosti toj asocijaciji, izuzimajući Hrvatsku, prenosi radio "Dojče vele".
Čak 60 odsto građana u svih 28 članica EU smatra da je to članstvo poželjna i iz njihovog ugla svrsishodna činjenica, međutim, u Hrvatskoj danas tako razmišlja samo 36 odsto ljudi, što predstavlja pad za punih sedam odsto u odnosu na podatke obrađene u isto vreme prošle godine, prenosi DW.
Indikativan statistički pokazatelj je onaj koji otkriva da 49 odsto hrvatskih ispitanika ima neutralan odnos prema tom pitanju, što znači da je približno polovina građana ravnodušna prema članstvu svoje zemlje u EU, ili da ga doživljavaju kao stanje pođednako dobro i loše.
Nesumnjivo poražavajuća beleška Eurobarometra je da čak 46 odsto anketiranih građana Hrvatske veruje da se prilike u EU razvijaju u lošem smeru, što je je razlog da se postavi pitanje otkuda takav sumorni stav hrvatske javnosti ili, preciznije rečeno, da se zatraži mišljenje pojedinih eksperata.
"Pad poverenja u odnosu na EU nije ni najmanje iznenađujuća vest", konstatuje Berto Šalaj s Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, koji ukazuje na to da se osećaj pripadnosti i uzajamnosti s nekom širom zajednicom stvara najpre kroz ekonomski i socijalni kanal.
"Evropska unija ne funkcioniše tako u praksi, ne obezbeđuje nam kvalitetnije npr. zdravstvo i obrazovanje ili socijalnu službu, naprotiv. Zdravstvo se već godinama urušava, dok o obrazovanju samo pričamo, a penzioneri podnose sve gori životni standard. Ako ne dobijate solidarnost od nekoga jačeg, ne može se zauzvrat očekivati ni iskaz pripadnosti s njim. Ali to je samo jedan deo problema", rekao je Šalaj.
Drugi problematičan aspekt, kako kaže Ssalaj , tiče se zajedničkog odlučivanja o važnim političkim pitanjima i sopstvenoj sudbini u okviru EU.
"Očigledno je da je Brisel izmakao mehanizme odlučivanja podalje od naroda, i to nipošto samo u Hrvatskoj", nastavlja Šalaj, uz obrazloženje da se Evropski parlament nizašta bitno ne pita, zbog čega su, smatra, razočaranost i nepoverenje logični.
"To je dobar odgovor svima koji se čude zašto u Hrvatskoj raste popularnost jedne tzv. evroskeptične stranke koja zagovara izlazak iz EU, bez obzira na njezine kompetencije", kaže Šalaj za DW.
Kurir.rs/Tanjug
Foto printscreen YT