Podmornice klase Sivulf su bile zamišljene kao najbolje podmornice koje su ikada izgrađene.
Dizajnirana da nasledi podmornice klase Los Anđeles i održava američke nadmoći u podvodnom domenu, klasa je preživela velike troškove u izgradnji ali i raspad SSSR. Iako su i danas jedne od najboljih podmornica koje su ikada izgrađene, napravljen je tek deo planiranog broja.
Krajem osamdesetih godina, američka mornarica bila je suočena sa krizom. Sovjetski Savez je 1980. godine dobio informaciju od špijuna da Mornarica može da prati podmornice preko prekomerne buke propelera. Kao rezultat toga, Sovjetski Savez je počeo da traži mašine koje bi mogle da proizvedu bolje propelere. Tokom 1981. godine japanska kompanija Tošiba prodala je mašine za obradu metala, sada relativno uobičajene glodalice sa CNC glavom Sovjetskom Savezu preko norveške korporacije Kongsberg.
Do sredine 1980-ih, nove mašine su počele da daju rezultate. Nove podmornice klase Akula imale su "veliki pad u nivoima buke propelera". Jedan izvor iz američke Vlade rekao je Los Anđeles Tajmsu, da su "podmornice zaćutale kada je počela da se koristi oprema iz Tošibe". U tihom modu, klasa Akula je mogla da zaroni do dubine do dve hiljade metara - dok je ono najbolje što američka mornarica tada imala, klasa Los Anđeles, mogla da se spusti samo do 650 metara.
U cilju borbe protiv pretnje novih sovjetskih podmornica, američka mornarica je odgovorila klasom Sivulf. Podmornice Sivulf su dizajnirane sa trupom od čeličnog lima HI-100 debljine dva centimetra, što je im omogućava da izdrže pritisak dubokog ronjenja. Čelik HI-100 je otprilike 20 odsto jači od HI-80 koji se koristi u klasi Los Anđeles. Kao rezultat toga, podmornice su sposobne da rone do dubine od 600 metara, a prag ronjena se kretao do 914 metara.
Dužine 107 metara, Sivulf podmornica je dizajnirana da bude nešto kraća od svojih prethodnika, za samo sedam metara, ali je široka 12 metara - što predstavlja povećanje od 20 odsto u odnosu na prethodnike. Ova širina ih je učinila znatno težim od ranijih klasa, deplasmana 12.000 tona.
Podmornice Sivulf napaja nuklearni reaktor 52.000 konjskih snaga. Ova klasa je prva među američkim podmornicama koja je koristila mlazne propelere umesto propelera, karakteristiku koja je preneta na najnoviju klasu Virdžinia. Kao rezultat, Sivulf je sposoban za brzinu od osamnaest čvorova na površini, maksimalnu brzinu od 35 čvorova pod vodom i u tihom modu od oko 20 čvorova.
Podmornice su dizajnirane da budu pravi lovci, a kao rezultat toga imaju osam torpednih cevi, dvostruko više od ranijih podmornica. Imaju skladište za kombinaciju do pedeset Mark-48 torpeda, protivbrodnih raketa ili raketa Tomahavk. Alternativno, može da zameni neke od ovih sredstava sa minama.
Prema podacima američke mornarice Sivulf je 10 puta tiši od poboljšane klase Los Anđeles, a sedamdeset puta tiši od prvobitnih podmornica klase Los Anđeles. U tihom modu može da provede pod vodom dvostruko više vremena. Ovo značajno povećanje performansi dovelo je do značajnog povećanja troškova. Ukupan program Sivulf procenjen je na 33 milijarde dolara za dvanaest podmornica, što je neprihvatljiv trošak uzimajući u obzir da je Sovjetski Savez - i pretnje Akula završene 1991. godine. Program je završen samo tri podmornice koje su koštale 7,3 milijarde dolara.
Ekstremna tišina klase Sivulf dala je mornarici ideju da modifikuje poslednju podmornicu USS Džimi Karter da podrži tajne operacije. Produžena je za 30 metara i ti je dodat deo nazvan MMP.
MMP daje Karteru mogućnost slanja i povratka vozila sa daljinskim upravljanjem / bespilotnim podvodnim vozilom i SEAL i ronilačkim timovima dok su ispod vode. Uključuje privez za do pedeset pripadnika SEAL ili drugog osoblja.
Podmornice klase Sivulf su izvanredne podmornice, ali su plod razmišljanja iz Hladnog rata i zbog toga imaju visoke performanse i samim tim i visoke troškove.
Kurir.rs/National Interest
Foto: Profimedia