Štrajk su podržali pisci, glumci i hiljade običnih, anonimnih građana, koji su slali novac i hranu. Ali nijedan pevač ni fudbaler, tada istinske zvezde, nisu stali uz njih
Milicija se tog 3. juna na Novom Beogradu zaista brutalno obračunala sa studentima, sprečavajući ih da pređu Savu. Jedan od demonstranata zabeležio je: „Svuda oko mene ležali su povređeni studenti, a jedna devojka je bespomoćno jaukala dok su je dva milicionara, onako oborenu u prašinu, nemilosrdno mlatila.“
Tokom pregovora političara i predstavnika studenata, Petar Stambolić, visoki komunistički funkcioner u Srbiji, u jednom trenutku tresnuo je pesnicom o sto i uzviknuo: „Uostalom, šta hoćete? Mi smo ovu vlast krvlju stekli i bez krvi je ne damo!“
Studenti se nisu uplašili - proglasili su štrajk na Univerzitetu. Vredi pomenuti da je za ovu odluku glasalo i svih dvadeset pet dekana.
Narednih dana Kapetan Mišino zdanje, u kojem su se nalazili Rektorat i Filozofski fakultet, biće centar pobune. Studenti su organizovali redarsku službu, pa je u zgradu moglo da se uđe samo sa indeksom. Jedan zvučnik razglasa okrenut je bio ka ulici, a u podrumu zgrade umnožavani su leci i proglasi.
Na fasadi je postavljena Titova slika iz ratnih dana, a uz nju su okačene parole. Pored najveće: „Dole crvena buržoazija“ pisalo je još: „Dole kneževi socijalizma“, „Revolucija još nije završena“, „Radnici, naša borba je i vaša borba...“
Prvog dana, dok političari nisu uspostavili kontrolu, televizija je objektivno izveštavala o prebijanju studenata. Narod, zgrožen brutalnim prizorima, počeo je da se okuplja na Studentskom trgu. Prema nekim izvorima, 3. juna uveče tu je bilo oko 50.000 građana!
U zgradi Rektorata smenjivali su se govornici. Teme su bile: sloboda, nasilje, politika, istorija, problemi u društvu, korupcija... svako je govorio šta je hteo. Ali, studenti nisu dozvoljavali poimenične kritike funkcionera. Takve govornike prekidali su povicima: „Ua, provokator! Skidajte ga sa govornice!“
Istaknuti pisci i umetnici podržali su studente. Među prvima u Kapetan Mišino zdanje došli su Branko Ćopić, Vasko Popa, Stevan Raičković, Duško Radović, Desanka Maksimović... Ona im je sa govornice poručila:
- Draga deco, zapamtite kakvi ste danas jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji u svom životu. Koliko se toga budete sećali, toliko ćete biti dobri.
Uz studente su bili i glumci i reditelji: Žika Pavlovića, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev, Steva Žigon, Ljuba Tadić, Mira Stupica, Rada Đuričin... Gidra Bojanić, koji je tih dana dobio devizni honorar za ulogu u jednom italijanskom vesternu, pripit je sa govornice poručio demonstrantima:
- Braćo studenti! Vama prete tenkovima! Ali, ne sekirajte se - vama će bata Gidra da kupi tenk!
Glumci su u pozorištima prekidali predstave i bacali letke sa pozornice, ali je zanimljivo da tokom štrajka nijedna pevačka zvezda niti popularni fudbaler - tada istinske zvezde - nisi pokazali ni mrvicu solidarnosti.
Zato su obični, anonimni ljudi stali uz mlade u Rektoratu. Slali su im novac da kupe namirnice, donosili od kuće hranu na Studentski trg, a zaposleni u okolnim prodavnicama donosli su salamu i mleko u džakovima... Oko Rektorata za sve to vreme bile su raspoređene jake milicijske snage. Svih šest dana štrajka.
Momčilo Petrović
Sutra: Kako je Tito prevario studente