Studenti u Zagrebu razišli su se kad im je rečeno da profesori u Beogradu za govornicu izlaze sa četničkim šubarama na glavi
Iako su studenti na zgradu beogradskog rektorata izlepili parole „Studenti - radnici“, „Mi smo sinovi radnog naroda“, „Radnici, naša borba je i vaša borba“... radnici im, osim u pojedinačnim slučajevima, nisu prišli. Propaganda vlasti, čiji su aktivisti širili glasine da studenti divljaju i ruše, da se na fakultetima pod maskom štrajka orgija, i da su sve to organizovali stranci, dala je rezultate. Naravno, još efikasnije su bile pretnje otkazima koje su direktori otvoreno iznosili...
Osim u Beogradu, digli su se studenti i u drugim gradovima, istina na mnogo manje dramatičan način. Milicija je brutalno intervenisala još samo u Sarajevu. Protesti u Hrvatskoj trajali su nekoliko dana, a prestali su sami od sebe kada je jedan docent studentima saopštio da je profesor Mihailo Marković u Beogradu „govorio studentima sa četničkom šubarom na glavi“. Studente u Ljubljani Stane Dolanc, jedan od najviših državnih rukovodilaca, smirio je obećanjem da će im izgraditi novi studentski dom s bazenom... Bilo je okupljanja i u Novom Sadu, Skoplju, a vredi pomenuti ovde da je oko 200 studenata protestovalo i u Nišu i da su imali i podršku radnika iz Elektronske i Duvanske industrije, i drugih velikih firmi.
Strogo kontrolisane štampa i televizija prenosile su samo stavove državnih i partijskih organa, strogo pazeći da se ne provuku studentski zahtevi ili razmere protesta. Atmosferu tih dana u gradovima u unutrašnjosti najbolje ilustruju scene iz kultnog filma „Varljivo leto“, kada se o „studentskoj pobuni“ govori u pola glasa...
Štrajkači u Beogradu znali su da ne mogu večito ostati zabarikadirani u u zgradi Rektorata, ali nisu imali jasnu ideju o tome šta da rade dalje. Diskusije o različitim načinima nastavka protesta prekinuo je predsednik Jugoslavije i Saveza komunista Josip Broz Tito. U dramatičnom obraćanju javnosti, preko jedinog televizijskog kanala u državi, on je rekao „da su studenti u pravu“. Istina, pomenuo je i neke „neprijateljske elemente“ među njima, ali je u principu bio izričit: „Ja sam došao do zaključka da je ogroman dio, mogu da kažem 90 odsto studenata poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, koje smo videli samo kao đake u klupama za koje još nije vrijeme da se uključuju u društveni život naše zajednice...“
Posle ove ocene, eksplodirala je radost studenata. U Studentskom gradu i pred fakultetima studenti su se hvatali u kozaračko kolo i igrali celu noć, kličući Titu...
Služba bezbednosti Udba počela je da saslušava i prati istaknutije učesnike demonstracija, a nekolicina njih je zatvorena. Osam profesora sa beogradskog Filozofskog ostalo je bez posla... Izraz „šezdesetosmaš“ uveden je u klasifikaciju „neprijateljskih elemenata“, uz „četnike“, „informbirovce“, „anarholiberale“... Dugo potom njima je bilo onemogućeno, ili bar otežano, zapošljavanje.
Za nasilje nad studentima niko nikada nije odgovarao.
Kraj
Kurir / Momčilo Petrović
Foto: Arhiv Jugoslavije / Tanjug