Veliki broj naših sugrađana koristi pomoć gerontodomaćica. Na teritoriji glavnog grada trenutno ima preko 650 domaćica koje pomažu starima čiji broj prolazi 2600. Međutim, liste čekanja postoje. Ovaj dnevni posao nije nimalo jednostavan, jer u toku jednog radnog dana trebalo bi posetiti tri korisnika. Sa njima se provodi dva sata dnevno, a sve se ponavlja tri do pet puta nedeljno.
“Ovim poslom sam se bavila više od 5 godina. Volim da pomažem starijima, ali znate šta, nekada domaćica ne može dovoljno da uradi, bolje rešenje jeste dom za negu starih. Mi kao gerontodomaćice imamo obavezu da provedemo nekoliko dana nedeljno po dva – tri sata, ali to je malo. Mnogim korisnicima naših usluga potrebno je više, pa sam neke sa kojima sa radila i ubedila da idu u staracki dom”, objašnjava nekadašnja gerontodomaćica Slavica.
Nacija koja sve više stari
Pomoć u kući ili ti domaćica za stare utemeljena je u našoj zemlji pre skoro 30 godina, a zaduženja su različita:
Nabavka namirnica, pripremanje obroka i pomoć tokom hranjenja korisnika;
Higijena stana, ali i lična higijena korisnika;
Zadovoljavanje socijalnih i kulturno-zabavnih poteba;
Odlazak kod lekara;
Plaćanje računa…
Evropski podaci pokazuju da naša nacija sve više stari, zato je neophodno da se na vreme pripremimo za to. Dom za negu starih je naša šansa, a prema zvaničnoj statistici u našoj zemlji tek 0,4% stanovništva živi u ovim centrima, dok je u Sloveniji reč o skoro 5% stanovništva.
A šta kada dođemo u treće doba?
“Iako su u trećem dobu, naši stariji zaslužuju da uživaju, a mi im to moramo omogućiti. Toliko bar možemo”, dodaje Slavica i napominje da uvek rado preporučuje dom za negu starih.
Pitom još i napominje: “Znate, imala sam mnogo nepredviđenih situacija. Jednoga dana sam ptišla standardno na posao i trebalo je da posetim baku kojoj sam dva dana pre toga pripremala ručak. Međutim, sačekalo me je neprijatn iznenađenje. Baka Mika je pala, a nakon što su je doktori u bolnici pregledali, ona je vraćena kući. Tada je njena unuka, jedina koju ima od rodbine rešila da je smesti u dom za negu starih, jer drugog rešenja nije bilo”.
A ovakvih situacija je mnogo,
Ko će da brine o starijima?
Malo ko zna da je preko 15% stanovništva u našoj zemlji starije od 65 godina, trebalo bi ukazati na značaj domova za stare. Manji dom za negu starih znači dovoljno brige i nege za sve.
Mesta za ležanje u bolnicama nema, a kod kuće nema ko da brine o vama. I šta onda?
Jedan od najvecih problema je demencija kod starih, sve cesca pojava.
Dementne osobe znaju da budu agresivne, ne mogu da se orjentisu u prostoru. Tako mi je pricala komsinica njen muz je seo u autobus I otisao za Novi Sad. Srecom tamo ga je sreo prijatelj koji je primetio da je on sav izgubljen. On ga je lepo spakovao ponovo u autobus I pozvao njegovu zenu moju komsinicu dag a doceka. Za ovakve slucajeve dom za stare je idealno resenje.
“Onda dolazimo u situaciju da tražilo prelazna i kompromisna rešenja. Naime, imala sam priliku da pazim jednog deku koji ni po koju cenu nije želeo da prihvati smeštaj u dom za negu starih, a njegov sin nije mogao drugačije da mu pruži potpunu negu. U takvim situacijama je vrlo teško naći izlaz”, objašnjava Slavica ukazujući i na brojne sukobe između dece i njihovih roditelja.
“Nekada mi bude žao što ne mogu ja da pomognem onim starima koji nemaju nikoga. Desilo mi se da sam se sa jednom bakom sprijteljila da je želela meni da ostavi svoj stan, međutim odbila sam, ipak je to previše”, prisećajući se brojnih situacija bivša gerontodomaćica u jedno je sigurno.
“Sve smo stariji, tek će nam biti potrebno domova za stare!”, reče Slavica i pozdravi se sa mnom.