Oluje praćene munjama na Jupiteru su mnogo češće i mnogo sličnije onima na Zemlji nego što se to ranije mislilo.
Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema i peta je po redu od Sunca. Pojava munja, odnosno naglo pražnjenje atmosferskog naelektrisanja u olujnim oblacima, na Jupiteru je otkriveno pre četrdesetak godina.
Naelektrisanje stvara široki raspon radijskih frekvencija, a letelica Vojadžer 1 je, još davne 1979. godine, otkrila zvučne talase vrlo niske frekvencije - karakteristične za munje.
Neverovatni zvuci Jupitera, koje je Vodžager 1 snimio bili su prvi dokaz da u atmosferi te velika planeta nastaju munje. Naknadno, kamere na svemirskoj letelici Galileo, kao i letelica Kasini lansirana sa ciljem istraživanja Saturna i druge misije, potvrdile su pojavu munja na Jupiteru u obliku svetlosnih bljesaka, prenosi 24sata.hr.
Najnovije istraživanje, zasnovano na podacima koje je prikupila letelica Džuno, otkrilo je 1.600 pojava munje, odnosno 10 puta više nego što ih je ranije zabeležio Vojadžer 1.
"Munje na Jupiteru mogu da budu česte, baš kao i ove na Zemlji", izjavila je predvodnica studije Ivana Kolmašova, naučnica sa Akademije nauka Češke republike.
"S obzirom na znatno velike razlike u atmosferama kakvu ima Jupiter i atmosferi Zemlje, sličnosti u munjama i grmljavini su prilično zapanjujuće", dodao je koautor studije Vilijam Kurt sa Univerziteta u Ajovi, u SAD.
NASA u svom saopšenju ističe da do ovakvih podataka u ranijim misijama nisu mogli ni da dođu, jer ova letelica prolazi bliže Jupiteru nego bilo koja druga do sada.
Samim tim, jačina signala koje planeta emituje je 1.000 puta jača. Naravno, tu je i značajan tehnološki napredak u preciznost mernih instrumenata, pa su uspešno zabeležene čak i slabiji signali u kakofoniji zvučnih talasa koji se stvaraju na Jupiteru.
Postoji, međutim, i jedna velika razlika. Dok se na Zemlji munje znatno više stvaraju u području oko ekvatora, kod Jupitera je situacija obrnuta. Kod Jupitera je takva aktivnost karakteristična za polove planeta.
Razlog tome je što Zemlja dobija mnogo više topline od Sunčevog zračenja, koje je najsnažnije oko ekvatora. Jupiter je pet puta udaljeniji od Sunca, pa zato dobija i pet puta manje Sunčeve svetlosti od Zemlje.
Ipak, i Jupiter dobija i nešto Sunčeve toplote, koja kao i kod Zemlje zagrejava deo oko ekvatora. Upravo ta toplina stvara stabilnost u gornjem delu atmosfere i onemogućava porast toplog vazduha iz unutrašnjosti.
Na polovima Jupitera, kod kojih nema te topline u gornjem delu atmosfere, nema ni stabilnosti u atmosferi pa se gasovi više temperature dižu iz Jupiterove unutrašnjosti i tako stvaraju sastojke za pojavu munja.
"Ova otkrića su važna jer će nam pomoći da bolje razumemo sastav, cirkulaciju i tokove energije na Jupiteru", rekao je Šanon Braun iz NASA.
Ali, sada ih muči drugo pitanje.
"Iako su pojave munje zabeležene na oba pola, tek treba da otkrijemo zašto se munje znatno češće pojavljuju na severnom polu Jupitera", zaključio je on.
Kurir.rs/ 24sata.hr
Foto: Profimedia