London nemačkoj strani još nije dao nikakve dokaze koji bi mogli da potvrde ulogu Rusije, naročito Kremlja, u navodnom trovanju Sergeja i Julije Skripalj u engleskom gradu Solzberiju.
Podsetimo, mnoge zemlje su se zbog te tvrdnje solidarisale sa Londonom i proterale ruske diplomate, što je, uz antiruske sankcije, Vladimir Putin predsedničkim dekretom od pre nekoliko dana nazvao "neprijateljskim akcijama koje predstavljaju pretnju ruskom teritorijalnom integritetu ili su usmerene na privrednu i političku destabilizaciju Ruske Federacije".
Zbog manjka dokaza, proterivanje ruskih diplomataje za mnoge zemlje, uključujući i Nemačku, postalo vrlo sumnjivo.
Naime, nemačka vlada još uvek čeka dokaze iz Velike Britanije koji bi potvrdili odgovornost Rusije za napad bojnim otrovom na bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku.
Berlin razume koliko je situacija ozbiljna, jer bi to značilo da je Rusija počinila hemijski napad na teritoriju suverene zemlje, još uvek članice Europske unije i NATO pakta. Stoga je nemačka vlada od Londona tražila pojašnjenje.
Zahtevi su postali učestali posle posle potvrde Češke i Nemačke da i njihovi stručnjaci mogu da proizvedu nervni agens "Novičok", koji je, navodno, korišćen u napadu na Sergeja i Juliju Skripalj.
London nije odgovorio na pozive iz Berlina, što se saznalo posle tajnog sastanka posebnog parlamentarnog odbora Bundestaga. Do sada je utvrđeno samo da se, navodno, radilo nervnom agensu "Novičok", odnosno, hemijska otrovna supstanca koja je izvorno proizvedena u bivšem Sovjetskom Savezu.
Osim ove tvrdnje, britanska vlada do sada nije dala nikakve dodatne dokaze nemačkim kolegama. Britanske vlasti do sada nisu potvrdile da je upotrebljena supstanca bila ruskog porekla ili da je Kremlj odgovoran za napad.
S druge strane, nemačke obaveštajne službe nisu dobile nikakve dokaze od svojih izvora, koji bi im omogućili da izvuku odgovarajuće zaključke.
Posle nekog vremena bolnicu je napustila Julija Skripalj, a potom i njen otac Sergej. Nedavno je Julija dala kratku izjavu iz Ujedinjenog Kraljevstva, rekavši "kako još uvek ne može da veruje da je njen otac napadnut, kao i da je njen oporavak bio spor i bolan".
Lekari u klinici u Solzberiju, koji su učestvovali u njihovom tretmanu, rekli su da je oporavak Skripalja "čudo", kao i da su u početku verovali da pacijenti neće preživeti.
Čitava situacija oko navodnog napada hemijskim oružjem, kao i svega što je London naknadno tvrdio o "slučaju Skripalj", dovela je do oštrog pogoršanja diplomatskih odnosa između Rusije i mnogih zapadnih zemalja.
Posle "čvrstog uverenja" britanske vlade da je za napad odgovorna Rusija, 26 evropskih zemalja, SAD, Kanada i NATO su proterali ukupno 140 ruskih diplomata. To je po opsegu bio događaj bez presedana u diplomatskih odnosa Moskve i Zapada.
Mnogi mediji, međutim, uključujući i nemačke, prethodno su izvestili da je ova vrsta nervnog agensa dostupna ne samo Rusiji. Na primer, tokom devedesetih godina, ruski naučnici su poslali probne uzorke "Novičoka" nemačkim obaveštajnim službama, što je potvrdio i BND. Tada se saznalo da je ta materija odavno "izašla" iz Rusije, makar u zemlje Zapada. Kome je još mogla da padne u ruke, nije poznato.
Češki vojni stručnjaci su nedavno proizveli male količine "Novičoka", koje su zatim uništene, što je potvrdio i predsednik Miloš Zeman.
Zbog ponašanja britanske vlade, međutim, Berlin je prinuđen da traži objašnjenja.
Osim činjenice da je otrovna materija identifikovana kao "Novičok", London ne daje nikakve dokaze koji bi mogli da dokažu bilo kakvu upletenost Rusije, a naročito Kremlja, u pokušaj ubistva Sergeja i Julije Skripalj, pod pretpostavkom da ga je uopšte i bilo.
Odluka o proterivanju ruskih diplomata, dakle, deluje više nego upitna.
Kurir.rs/Das Erste
Foto: Profimedia