Širom Evrope nacionalističke, antiimigrantske i ekstremno desne stranke iz dana u dan postaju sve popularnije. U nekim državama čak su preuzele i vlast dok su u drugima postale najjače opozicione stranke.
Svoj rast mogu da zahvale, između ostalog, protestu birača protiv političkog establishmenta, finansijskoj krizi, strahu domaćeg stanovništva od migranata...
Osim toga, Evropljani se takvim opcijama okreću i zbog straha od globalizacije i gubitka nacionalnog identiteta. Anti-islamska retorika, evroskepticizam i rezervisan stav prema izbeglicama su, čini se, ono čime danas možete osvojiti milione birača na kontinentu.
Evo u kojim su sve evropskim državama desne stranke na vlasti ili blizu nje:
Italija
Vlast je nedavno preuzela koalicija ekstremno desne stranke Liga i antisistemskog pokreta Pet zvezdica. Njihov uspon počeo je nakon što je Italiju pre 10 godina zahvatila finansijska kriza i nakon što je zemlja postala glavna destinacija za migrante sa severa Afrike. Liga je poslednjih godina dana promenila retoriku pa je tako umesto zagovaranja nezavisnosti severa Italije od juga krenula govoriti o deportacijama migranata. Poručili su i da Sicilija više ne bi trebala da bude evropski izbeglički kamp. Obe članice koalicije nisu srećne sa evrom i imaju rezervisan stav prema EU.
Nemačka
Pre samo pet godina osnovana je stranka Alternativa za Njemačku (AfD), a na prošlogodišnjim izborima uspela je da uđe u Bundestag. Od svog početka protive se evru, zagovaraju anti-useljeničku politiku i šire strah od islama. Lidere stranke optužuje se da kopiraju nacističke vođe. Njihov uspeh na izborima, na kojima su osvojili 12,9 odsto glasova, pripisuje se protestu protiv politike otvorenih vrata koju je prema izbjeglicama vodila kancelarka Angela Merkel.
Austrija
Krajnje desni FPO postao je koalicioni partner konzervativcima i njihovom vođi Sebastianu Kurcu. Kao i u Nemačkoj, težište njihovog programa bilo je na zaustavljanju migracija. Takvoj retorici se u kampanji pridružio i Kurc koga je FPO tada optuživao da im krade teme i ideje. Nakon pobede na izborima, koalicija je dala predloge za zabrane nošenja marama devojčicama mlađim od 10 godina i oduzimanjem mobilnih migrantima.
Francuska
Uprkos pokušajima, krajnje desna Marin Le Pen nije uspela da Nacionalni front smesti u politički mejnstrim, a na predsedničkim izborima u junu 2017. porazio je Emanuel Makron. Ali, ova protivnica Evropske unije, evra i migracija daleko je od svog političkog kraja. Odlučila je svoju stranku da preimenuje u Nacionalni pokret i malo omekša stavove kako bi pridobila što više birača.
Mađarska
Iako Orbanov Fides u svojoj definiciji nije krajnje desna stranka, teme o kojima njen lider i mađarski premijer Viktor Orban govori i odluke koje donosi vrlo su bliske tom delu političkog spektra. Žilet-žica na granici, rigorozna politika prema migrantima, odbijanje evropskih kvota, opisivanje muslimana kao pretnje za identitet Evrope, traženje unutrašnjih neprijatelja deo su stvari na kojima dobija izbore i drži svoju stranku na vlasti.
Poljska
I u ovoj zemlji vladajuća stranka Pravo i pravda svoju pobedu na izborima 2015. može delom da zahvali migrantima protiv čijeg useljavanja su se često izjašnjavali. Dolaskom na vlast, preuzeli su kontrolu nad javnim medijima i predstavili reforme koje bi omogućile mešanje politike u sudstvo. Zbog su došli na udar kritika EU. Vladajuća stranka podržala je i građanske inicijative koje praktično traže zabranu pobačaja. Predložili su i kontroverzni zakon prema kojem bi bilo ilegalno optužiti poljski narod ili državu za učestvovanje u holokaustu. U EU su to shvatili kao pokušaj da se s nekim nacističkih zločinaca iz Poljske spere ljaga.
Švedska
Izbori su u septembru, a podrška krajnje desnim Švedskim demokratima (SD) kontinuirano raste. Njihova politika zasniva se na ograničavanju migracija, odustajanju od multikulturalnog društva i jačim kontrolama na granicama. Iako zasad nisu najpopularnija stranka, za kratko vreme postali su drugi po snazi.
Slovenija
Iako još nije formirala vlast, stranka Janeza Janše koji se takođe okomio na migrante osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima početkom jula. Janša je u kampanji govorio kako želi da u njihovoj zemlji Slovenci budu na prvom mestu. Upalilo je iako je u zemlji vrlo malo tražilaca azila - većina migranata Sloveniju koristi samo kao prolaz do zapada. Protivnici su Janšu optuživali za kopiranje Orbanove retorike, a neki mediji čak nezvanično objavljivali kako mu upravo Orban delomično finansira kampanju. Predsednik Borut Pahor izjavio je kako će Janši prvo ponuditi mandat za sastavljanje nove vlade, ali još je uvek neizvjesno hoće li on u tome uspeti jer nema jako veliki koalicioni potencijal.
Kurir.rs/24 sata.hr
Foto: EPA, AP, Reuters, Fonet/Zoran Mrđa