Najviše Stanića je stradalo u NDH (Bosna i Hrvatska). Mnogi su stradali u Jasenovcu i drugim logorima, neki u zbegovima, u oružanim sukobima, zatvorima, a neki po kućama
Čovek čije je prezime presudno za ovu priču priseća se kako je njegova baba rekla da je mnogo Stanića stradalo od ustaša, više od 20-30 ljudi, piše Espreso.co.rs.
Kako kaže, on je uvek smatrao te brojke preteranim, ali je kasnije shvatio da je bio jako naivan.
- Sedoh pre neki dan malo da pogledam nešto iz istorije i naletim na sajt Muzeja genocida i tu pronađem javno dostupne popise ljudi stradalih u II svetskom ratu po republikama. Setim se kako je baba pričala da je u ratu pobijeno mnogo Stanića, pa pomislim kako bi bilo dobro da udarim jedan "search" i vidim koliko je taj broj tačan, ispričao je Stanić.
On je skinuo pdf fajlove za Bosnu i Hrvatsku na kompjuter.
Iznenadim se koliko su veliki ti fajlovi (33 i 35 MB) i pogledam podatke na strani muzeja. Procena je da je popisano oko 60 odsto žrtava a to je 1.107.000 ljudi. Evo rezultata:
U Bosni je ukupno stradalo 329 Stanića, dok je na teritoriji Hrvatske pobijeno 362 Stanića.
S obzirom da je popisano 60 odsto žrtava broj bi mogao biti i veći. Dakle, moja pretraga je pokazala da je u NDHubijeno ukupno 691 Stanića. Rukom sam ih prebrojao sve pojedinačno. Nemam reči… To veče bilo je opušteno sve dok nisam krenuo sa brojanjem. Odjednom mi nije bilo dobro i bukvalno sam osećao mučninu, priseća se on i dodaje:
Setih se da kad sam bio mali nisam nigde čuo da neko ima to moje prezime – Stanić. Svih drugih je bilo, ponavljali su se razni Jovanovići, Stafanovići, Pančići… svih je bilo, ali od Stanića nikoga. Sada mi je jasno i zašto. Danas već ima po neki Stanić, tu je Tihomir Stanić glumac i po još koji, ali kada sam bio mali činilo mi se da smo mi jedini.
On se zapitao šta bi bilo da nije stradao taj 691 čovek? Verovatno bi danas, 70 godina kasnije, bilo desetine hiljada potomaka, konstatovao je.
Zatim, pade mi na pamet pa kucnuh u pretragu prezime moje žene – Mandić. Njih je još više stradalo… Strašno bukvalno su zbrisali generacije, čitava sela… mnoge porodice su zatrte zauvek. Prezime Stanić je staro preko 7 vekova, prvi put pomenuto u Dečanskoj povelji 1331. godine. Nakon Kosovskog boja i turskih osvajanja dolazi do migracija preko Užica, Crne Gore, Hercegovine, ka Bosni, Vojvodini, Dalmaciji i Hrvatskoj. Da napomenem, naravno, nisu svi Stanići ovde iz moje najbliže familije.
"U nastavku ću pomenuti moje, ono što znam", najavio je Stanić.
- Moj deda, Drago Stanić je rođen u Han Pijesku, nadomak Sarajeva. Pre rata je imao mesaru i pekaru u Sarajevu. Kada je krenuo genocid u NDH i prva ubijanja, on se odmetne u šumu na Romaniji. Njegova mama, a moja prabaka Jelka se preseli kod svojih u Han Pijesak. On se prvo priključi četnicima Slaviše Vajnera Čiče ali su taj odred uništili nemci i ustaše u nekom napadu pa je preživelo samo 7 ljudi, među njima i moj deda. Nakon toga on se pridruži i proleterskoj, gde je bio komandir odreda veze, priča Stanić i dodaje:
- Majku su mu ubile ustaše. Ispitivali su je, mučili, tražili gde joj je sin. Postoji neka strašna priča koju mi je baba pričala… da su joj glavu odsekli i stavili na prozor. Njenom krvlju su po zidovima kuće ostavili poruku za mog dedu koja je glasila ”Drago j…. smo ti majku”. Deda nikada nije saznao gde mu je sahranjena majka, kažu da mu nije dao Koča Popović da je vidi jer je bila isečena. Elem, u spiskovima žrtava, nađoh i moju prabaku Stanić Jelku, ubijena, imala je 41. godinu tada. Piše da je ubijena u zatvoru u Vlasenici.
- Vlasenica je malo mesto nekoliko kilometara od Han Pijeska gde je bio jedan od glavnih uporišta ustaške Crne legije. koju je predvodio Jure Francetić.
Zatim pogledam da li je stradao neki Stanić iz Sarajeva jer kažu da je deda tamo imao familiju. Naravno, eto i tamo Stanića. Verovatno smo neki rod… ne znam, objašnjava on.
- Inače moja prabaka Jelka se prezivala devojački Tomović, otac joj je bio Krsta. Potražim ih i oni su stradali u Han Pijesku. Tomovića je stradalo mnogo više u okolnim selima (23 osobe) ali ne znam ko je od prabakine familije, tvrdi Stanić.
Kako kaže, tek mu predstoji da istražim koji su moji Stanići, ne znam tačno. Znam da je deda ostao bez oca za vreme Prvog svetskog rata.
Posle rata bio je neki Ilija Stanić koji je kao agent državne bezbednosti ubio Maksa Luburića komandanta Jasenovca. Koliko znam nismo u rodu ali jeste neka karma. Svi kažu da se Drago ustašama za sve dobro naplatio. Bio je neustrašiv, a bio je i u poziciji za tako nešto – komandir odreda za vezu u Prvoj proleterskoj, kasnije je bio komesar, pa dva puta ražalovan na nivo vojnika i jednom osuđen na smrt, pa po kazni Sremski front i na kraju oficir OZNE. 13 puta ranjavan, odbio da ga proglase za narodnog heroja, vratio komunističku člansku kartu i penzionisao se…
Kaže kako nikada neće zaboraviti šta mu je baba jednom rekla.
Kaže, kada smo tražili stan u Beogradu samo me molio da ne idemo preko reke, kaže ”Nemoj Nato tamo…, neću da dođu ustaše jednog dana da me kolju kad ostarim…”. Nije mi bilo jasno šta priča deda? Koga se boji? Kakve ustaše u Beogradu? Kasnije sam shvatio, naravno.
Na pitanje koliko je "njegovih" stradalo u genocidu, Stanić daje malo uputstvo.
- Ako ste radoznali, evo malog uputstva. Na sajtu Muzeja genocida se nalaze pdf fajlovi, odaberite teritoriju na kojoj su rođeni i skinite fajl na kompjuter. Kada ga otvorite uradite search za vaše prezime. Obratite pažnju ako je spisak na latinici onda kucate pretragu latinicom, ako je na ćirilici onda kucate ćirilicom. U suprotnom nećete dobiti rezultate. Fajlovi za Bosnu i Hrvatsku imaju preko 3.000 stranica pa morate malo sačekati za rezultat.
- Jel znate da ovaj muzej ustvari postoji samo u nekim tamo kancelarijama. To je muzej od papira, a ne pravi muzej. Pitanje je zašto ovaj muzej nema svoju zgradu i izložbeni prostor? Nije li najbolji način da nešto zataškaš upravo to da napraviš neki muzej na papiru koji nigde ne može da se poseti, ali kada te napadnu da nemamo muzej stradanja i genocida ti imaš alibi, pita se Stanić.
- Ovaj tvit me je inspirisao da napišem ovo. Nije ideja da se širi šovinizam ili neka osveta. Oprosti ali pamti. Kod nas je pamćenje zatajilo i zato pišem ovo, kaže on.
Od ukupnog broja stradalih Stanića 79 ih je ubijeno u Jadovnu. Jadovno je posle Jasenovca najveći logor/stratište u Hrvatskoj gde je stradalo preko 40.000 ljudi.
- Najviše Stanića je stradalo u NDH (Bosna i Hrvatska). Mnogi su stradali u Jasenovcu i drugim logorima, neki u zbegovima, u oružanim sukobima, zatvorima, a neki po kućama. Da se ne zaboravi, izvukao sam ovde mesta u kojima je stradalo više od 5 Stanića, mada postoji mnogo više mesta na kojima je stradao manji broj.
Prvo idu naselja u Hrvatskoj, a zatim u Bosni, tvrdi on.
KOMPLETAN SPISAK STRADALIH STANIĆA MOŽETE PROČITATI NA SAJTUESPRESO.CO.RS