Ona počinje da se uvećava posle 50. godine, a ovo stanje, poznato kao dobroćudna hipertrofija, ne zahteva lečenje ako ne izaziva tegobe
Pripadnicima jačeg pola prostata ume da zada prilično velike zdravstvene probleme.
U pitanju je žlezda koja se nalazi ispod bešike i obično je veličine oraha.
Nekada je uglavnom mučila muškarce od četrdesete do šezdesete godine, ali se danas sve više mlađih muškaraca suočava s tegobama koje ona izaziva. Iz nje se luči tečnost koja omogućava pokretljivost spermatozoida, kako bi posle ejakulacije mogli da stignu do grlića materice. Problemi mogu da nastanu ako je žlezda uvećana ili upaljena, a kod starijih muškaraca česta pojava je i rak prostate. Ona počinje da se uvećava posle 50. godine, a ovo stanje, poznato kao dobroćudna hipertrofija, ne zahteva lečenje ako ne izaziva tegobe.
Međutim, ako ona otekne toliko da pritiska mokraćnu cev koja prolazi kroz nju, ometa protok mokraće i izaziva čestu potrebu za mokrenjem i danju i noću, te mokrenje postane sporije i slabije - tada je potrebna pomoć lekara.
Simptomi i rizici
Simptomi mogu biti osećanje težine iza mošnica i bol u krstima i stomaku koji se javlja i prilikom mokrenja. Mokraća može biti mutna, krvava i može da miriše na ribu, a često dolazi i do povišene temperature. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se bez odlaganja obratite urologu!
Simptomi zbog kojih bi se trebalo zabrinuti i obavezno obratiti lekaru:
- često mokrenje;
- nemogućnost zadržavanja mokraće;
- mokrenje tokom noći;
- osećaj nedovoljnog pražnjenja bešike;
- bolno uriniranje uz peckanje.
Prevencija i lečenje
Jedite namirnice bogate cinkom, beta-karotenom, flavonoidima i vitaminima C i E. Jedite više pasulja, koštuničavog voća i semenki, kao i tri porcije ribe nedeljno. Omega-3 masne kiseline, koje sadrži plava riba, jačaju imunitet i time vas štite od infekcije i drugih uzroka prostatitisa. Svakodnevno vežbajte jer to pomaže prostati time što podstiče krvotok u karlici. I redovna ejakulacija je zdrava za prostatu. Da biste ubrzali ozdravljenje, jedite mnogo voća i povrća, kao i namirnice koje sadrže esencijalne masne kiseline, selen i cink. Trudite se da izbegavate fizički i psihički stres.
Izbegavajte: kafu, alkohol, jake začine i začinjenu hranu, masna i pržena jela. Vodite računa da unosite vrlo male količine šećera i nezasićenih masnih kiselina, jer je veoma važno održavati normalan nivo holesterola.
(Kurir, Foto:Profimedia)