Pucnjave i ubistva u američkim školama postala su morbidna subkultura, specifična za tu zemlju, a poznati američki istraživački novinar Džon Rapoport piše da je za to kriva preterana upotreba lekova protiv depresije i amfetamina.
Kad je reč o pucnjavama i nasilju, mejnstrim mediji će svakako spomenuti ideološko opredeljenje napadača, boju kože, religiju i eventualnu narkomansku pozadinu, ali povezivanje upotrebe lekova, zdravstvenog sistema i farmaceutskih tretmana sa sve većim brojem psihičkih i fizičkih oboljenja je tabu, piše Rapoport.
Ovaj istraživački novinar tvrdi da sve napadače koji su pucali po školama povezuju - lekovi.
Tako je Erik Haris, koji je sa školskim drugom Dilanom Kleboldom 20. aprila 1999. zapucao u srednjoj školi "Kolumbajn" u istoimenom gradu u Koloradu i ubio 12 učenika i jednog nastavnika, pio SSR inhibitor "luvox" - antidepresiv sličan "prozaku", koji mu je lekar prepisao.
Drugi su upotrebljavali koklete antidepresiva i amfetaminsa kao što su "aderal" i "ritalin", lekova kojima naučne studije pripisuju manijakalnost kao moguću nuspojavu. Rapoport navodi, i to potkrepljuje nizom studija, da samo "ritalin" ima više desetina kontraindikacija, koje su veoma važne za proučavanje ove moguće veze. Paranoja, psihoza, manija, halucinacije, agresija, impulsivnost i poremećaj REM faze snova - samo su samo su neki od poremećaja koji u koktelima s antidepresivima, alkoholom i ostalim drogama pretvaraju obolelog u tempiranu bombu.
Džon Rapoport
Rapoport spominje i slučaj Džuli Meri Mid (16), devojčice koja je u novembru 1996. u Okrugu Princa Džordža u Merilendu zvala policiju moleći da dođu i ubiju je. Kad je patrola stigla u zgradu, "počela je da moli policajce da je ubiju. Ako ne ne ubiju brzo, pretila je da će sama sebi presuditi. Postojala je i pretnja da će pucati i u policajce", veštačio je dr Džozef Trantolo, koji je slučaj opisao u studiji "Deca i prozak: ispočetka ne škodi" za Međunarodni centar za studije iz psihijatrije i psihologije (International Center for the Study of Psychiatry and Psychology - ICSPP). Policajci su je i upucali kad je okrenula pištolj ka njima, a umrla je u bolnici.
Tim istraživačkih novinara zatražio je nezavisnu istragu o ovim navodima, ali ubrzo su objavili da su izloženi neviđenim pritiscima i pokušajima uticaja od strane farmaceutskih kompanija umešanih u istraživanje. Kako je sama tema veoma kontroverzna i oslonjena na razne lobije, pretpostavlja se da "kontrolisane supstance" neće biti proglašene uzrokom problema. Međutim, ni federalne istražne distance ne mogu da ignorišu očiglednu vezu između antidepresiva i amfetamina i porasta nasilja.
Kurir.rs/Dnevno.hr
Foto: Profimedia, Reuters, AP, EPA