KINESKA KNJIŽEVNICA PETI PUT U BEOGRADU: Ovo je moja druga kuća, srpski narod je sačuvao duh uprkos velikoj patnji... Samo me vreme razdvaja od despota Stefana, eto koliko sam zaljubljena u njega!
Košava je prvo što sam primetila, jer mi to nemamo u Šangaju. Vaše porcije su preobimne, a mi jedemo malo. Vi volite da se sunčate i koristite svaku priliku da pocrnite, a u Šangaju, kada se pojavi sunce, svi beže, jer je za njih strašno da pocrne, ispričala je...
BEOGRAD - Kineska književnica Danjan Čen, autorka bestselera "Šangajska princeza", "Šangajska lepotica", "Šangajska memorabilija", peti put boravi u Beogradu.
Čen je u Beograd prvi put došla u jesen 2014. godine uz podršku Turističke organizacije Srbije, koja ju je dve godine kasnije proglasila "turističkom ambasadorkom Srbije i Kini".
"Odsela sam u hotelu "Moskva". Pre nego što sam došla imala sam neka predubeđenja o Srbiji i iznenadila sam se koliko je zapravo u Beogradu mirno i koliko je prijatna atmosfera. Sada sam opet odsela u hotelu "Moskva", ali ovoga puta Beograd vidim kao svoju drugu kuću, kao svoj grad", rekla je Čen.
Zanimljivo je da joj je omiljeni deo grada Obilićev venac jer je, kako ističe, "arhitektonski veoma zanimljiv i ima umetnički dojam". Privodi kraju film radnog naziva "Gde Sava teče" u kome prikazuje Beograd, a neke segmente je snimala upravo na Obilićevom vencu i u obližnjem kafiću.
U filmu prikazuje Beograd kroz tri priče.
"Prva priča je o izdavačkoj kući "Prosveta", njenoj istoriji i problemima, druga je o Muzeju savremene umetnosti, kako je posle 10 godina otvoren, i treća priča je o mladom umetniku koji organizuje izložbe o svakodnevnom životu Jugoslavije. Moj cilj je da prikažem na koji način se u ovom trenutku u Beogradu vodi ili ne vodi računa o očuvanju kulture", objasnila je Čen.
Da prvi put dođe u Srbiju podstakao je "Hazarski rečnik" Milorada Pavića, koji nije razumela.
"Jako sam želela da ga shvatim, ali dok sam ga čitala u Kini, nisam mogla da ga razumem i zato sam želela da dođem na mesto gde je taj roman pisan i u zemlju koju Pavić opisuje u svom romanu. Došla sam da nađem ključ za razumevanje tog rečnika", rekla je Čen, dodavši da u tome nije uspela. Ipak joj je rad na "geografskom čitanju Hazarskog rečnika" pomogao da razume srpski narod.
"Fascinira me to što Srbi jednostavnim rečima izražavaju komplikovana osećanja, a "Hazarski rečnik" i volim zato što je tako bogat i kompleksan. Kad god mislim da sam ga razumela, otvori se skroz nova dimenzija koju dalje istražujem", rekla je Čen.
Kaže da veoma voli period Jugoslavije i duh srpskog naroda.
"Srpski narod ima izuzetno nežno srce i svakodnevno ovde čujem toliko mudrih misli, kratke rečenice koje me dotaknu na svakom koraku", primetila je poznata spisateljica koja je snimila i više kratkih filmova o Srbiji.
Sa oduševljenjem govori o svojoj fascinaciji despotom Stefanom Lazarevićem i uz smeh kaže da joj kolege sa kojima radi na filmu često govore da je "on njen ljubavnik od pre 700 godina". "Samo nas vreme razdvaja i ne da nam da se spojimo. Eto koliko sam zaljubljena u njega", priznala je Čen.
Ona je posetila zadužbine Stefana Lazarevića, cara Lazara i carice Milice gde je videla freske na kojima je prikazan njegov život.
"Dotakli su me tuga i bol njegovog života, ali i to kako je uspeo u svim okolnostima da sačuva svoj duh, kao i duh i kulturu srpskog naroda. On je simbol srpskog naroda, koji je prošao kroz veliku patnju, ali je uspeo da se sačuva duhovno. Pitam se kakav bi bio život Stefana Lazarevića da je bio običan čovek bez tolikog tereta na svojim plećima", rekla je Čen.
Popularna književnica primetila je i pojedine razlike, ali i suštinske sličnosti između Beograda i Šangaja, srpskog i kineskog naroda. "Košava je prvo što sam primetila, jer mi to nemamo u Šangaju. Vaše porcije su preobimne, a mi jedemo malo. Vi volite da se sunčate i koristite svaku priliku da pocrnite, a u Šangaju, kada se pojavi sunce, svi beže, jer je za njih strašno da pocrne", ispričala je ona.
Čen je kasnije otkrila da su ta dva grada zapravo slična.
"I Beograd i Šangaj su doživeli nasilni proboj stranih kultura od čega su kasnije morali da se oporavljaju i leče. Iznenadilo me je kada sam na Kalemegdanu videla Damat Ali-pašino turbe. Nije mi bilo jasno zašto ste to sačuvali, ako su Turci bili vaši okupatori, a onda sam se raspitala i ljudi su mi rekli da je on bio vrlo dobar prema srpskom narodu. I u današnjem Šangaju sačuvano je nasleđe stranih kultura koje su dolazile u taj grad", rekla je ona.
Beograd je, kako je primetila, otvoren grad koji je prihvatao promene, druge kulture i tradicije čime je nastala mešavina različitih uticaja i u tome vidi sličnost sa Šangajem. Čen će se u Beograd vratiti na jesen kako bi završila snimanje filma, a želja joj je da snimi nekadašnju Državnu fabriku šećera i magacin Muzeja savremene umetnosti.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Tanjug/Tanja Valič)