Imigracija i terorizam najviše zabrinjavaju Evropsku uniju kao blok, ali poverenje u EU i optimizam u pogledu njene budućnosti beleže uspon, pokazuju rezultati ankete Evropske komisije.
Anketa "Eurobarometar", koju Komisija dvaput godišnje sprovodi, pokazala je da 39 odsto, od ukupno 510 miliona građana EU, vide imigraciju kao najvažnije pitanje s kojim se blok suočava.
Paradoksalno, najveća zabrinutost u vezi s tim pitanjem zabeležena je u zemljama u kojima je imigracija minimalna, a to su Estonija, Češka Republika i Mađarska.
Zabrinutost zbog terorizma navelo je 29 odsto Evropljana, a ona je, ponovo, najzastupljenija u zemljama u kojima nije izveden ni jedan jedini teroristički napad proteklih godina - Litvaniji, Kipru, Irskoj, Češkoj Republici, Bugarskoj, Poljskoj i Letoniji.
Anketa je pokzala i da je poverenje građana u EU poraslo za jedan odsto u poređenju sa rezultatima istraživanja sprovedenog na jesen 2017, te sada iznosi 42 odsto.
Takođe, pokazala je da 45 odsto ljudi smatra da se njihov glas čuje u 28-članom bloku, a to je za procenat više u poređenju sa prethodnom anketom.
S druge strane, 48 odsto ispitanika kaže da nema poverenja u EU, dok 49 odsto evropskih građana smatra da se njihov glas - ne čuje.
Najnoviji "Eurobarometar" otkriva i da je optimizam u pogledu budućnosti EU, koju će Britanija napustiti u martu iduće godine, porastao po treći put zaredom, i to na 58 odsto, što je najviši nivo od proleća 2015.
Najveću nadu u budućnost EU izražavaju građani svih članica Unije, osim
Grčke i Britanije, gde dominiraju pesimisti.
Takođe, u 25 zemalja EU, većina građana veruje da je situacija u evropskoj ekonomiji "dobra", ali u Italiji, Francuskoj i Španiji, trima od četiri najveće ekonomije evrozone, većina situaciju evropske ekonomije ocenjuje kao "lošu".
Anketa je pokazala i da najmanje osam od 10 ispitanika podržava slobodno kretanje građana zemalja članica EU s pravom da žive, rade, studiraju i posluju bilo gde u Uniji.
Tri četvrtine evropskih ispitanika podržalo je zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku EU, a sedam od 10 ispitanika - zajedničku energetsku politiku i zajedničku trgovinsku politiku EU.
Međutim, dalje proširenje EU podržalo je samo 44 odsto ispitanika, dok je 46 odsto bilo protiv.
Podrška evru je nepromenjena - 74 odsto ispitanika podržava zajedničku valutu, a najveći entuzijasti među njima su Estonci (88 odsto), Irci i Slovenci (84 odsto), dok u Italiji, gde je evroskeptična koalicija pobedila na izborima ove godine, podrška evru iznosi 61 odsto.
Kao najveće postignuće bloka, 58 odsto građana EU vidi slobodno kretanje ljudi, roba i usluga, dok 54 odsto ispitanika smatra da je to - mir među članicama EU.
Na trećem mestu, kao najveći uspeh Unije, našao se program studentske razmene širom EU "Erazmus", prema mišljenju 24 odsto ispitanika, a trećeplasirana je i evropska valuta.
Skoro polovina ispitanika je u najvrednija postignuća svrstala i jeftinije razgovore mobilnim telefonom, dok je najmanje trećina rekla da ima koristi od poboljšanih potrošačkih prava kada kupuju proizvode ili usluge u nekoj drugoj zemlji EU, kao i od većih prava putnika vazdušnog saobraćaja.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: EPA