SANDUČIĆE ZA ANONIMNU PRIJAVU NASILJA POSTAVITI U SVIM ŠKOLAMA: Evo kako da roditelji prepoznaju da je dete žrtva vršnjaka ili kriminalnih grupa!
BEOGRAD - Vršnjačko nasilje neophodno je identifikovati u početnoj fazi, reagovati što pre i preduzeti konkretne mere kako bi vremenom dobili mehanizam za prevenciju zlostavljanja dece, poručuje u izjavi za Kurir Marina Starčević, predsednica Sindikata Ujedinjeni kolektiv policije.
Kao predavač u osnovnim školama na teritoriji opštine Voždovac, Marina Starčević je u direktnom kontaktu sa decom od četvrtog do šestog razreda i predavač predmeta nasilje kao negativna društvena pojava i policija u službi građana.
Uključiti školske policajce
- Nažalost, puko predavanje nije dovoljno da spreči eskalaciju vršnjačkog nasilja. Za prevenciju i pravovremenu reakciju u cilju sprečavanja nasilja neophodno je uključiti i ostale društvene subjekte, kao što su službe za socijalni rad kao i školski policajci. Školski policajac, koga ima svaka škola na opštini Voždovac osim škole u Jajincima, je edukovan za prepoznavanje vršnjačkog nasilja. Te kolege treba više uključiti u sam rad sa decom jer su svakodnevno prisutni u školama - ukazuje Marina Starčević. Dodaje da je neophodno uvesti konkretne mere, koje su se pokazale kao delotvorne.
- U mnogim školama se nalaze sandučići za anonimno prijavljivanje nasilja, a dosad se ova praksa pokazala kao veoma efikasna. Upravo zato mišljenja sam da bi ovakvi sandučići trebalo da budu obavezni - uverava predsednica sindikata.
Navodi da roditelji moraju da imaju upliv u aktivnosti koje deca imaju na društvenim mrežama.
- U teoriji je sve lepo zamišljeno i svi se trudimo da što više pružimo deci podršku da ne trpe nasilje bilo emotivno, fizičko ili elektronsko (Viber, Fejsbuk i slične aplikacije). Međutim, roditelji moraju da se uključe aktivno jer priča "i mi smo se tukli kao mali" jednostavno nije i ne može biti opravdanje za brutalne stvari koja su deca spremna da učine jedni drugima - poručuje Starčević i objašnjava na koje stvari majke i očevi moraju da se usredsrede.
Razlozi za brigu i hitnu reakciju
- Roditelji moraju da paze u kakvom se društvu dete kreće. Indikacija problema može da bude nagla promena dojučerašnjih drugova, ali i poremećen osećaj vrednosti i počinjanje aktivnog praćenja sportskih događaja u organizovanim (navijačkim) grupama, što može da bude veliki razlog za brigu. Jedno je bodriti sportski tim, a drugo učestvovati u grupama navijača, gde su deca lak plen dilerima narkotika i gde je poželjno fizičko nasilje da bi se pokazala pripadnost. Samim tim, lančana reakcija koja počinje sa tribina, preko porodice se završava u školskim klupama. Roditeljima su donekle ruke vezane zakonom o zaštiti deteta, gde čak imamo situacije da se roditelji poveravaju nama, predavačima, kako im je dete "zapretilo" tim zakonom ukoliko mu ne udovolje!
Sve je dostupniji internet i deca su sve svesnija svojih prava. Opasnost je i to što su im sve dostupnije i ekstremno nasilne igrice i spotovi, razni snimci nasilja u klubovima, stadionima i slično. Trenutne rijaliti programe je neukusno i pominjati. Porodica jednostavno ne sme da čeka skrštenih ruku i mora da utiče na svoje dete. Zbog njega samoga, ali i zbog druge dece - objašnjava predsednica Sindikata.
Veoma je važno da se nasilje što pre identifikuje.
- Deca moraju da budu svesna da treba da prijave, ne samo nasilje nad sobom, već i nad drugima. Nikada se ne zna da li će i oni sami "doći na red" kod siledžija u bilo kom obliku. Decu treba podsticati da uoče promenu ponašanja svojih drugova, kao i priču o alkoholu i narkoticima. Učenici moraju da skrenu pažnju školskom policajcu na sumnjive osobe u školskom dvorištu, kao i takozvanu "stariju braću" koja posećuju učenike, a ustvari su pripadnici raznih grupa iz kriminalnog miljea, spremnih da regrutuju našu decu za svoje potrebe. Treba forsirati zdrave sportove i što više podsticati komunikaciju dece pod čime ne mislim na dopisivanje, već na razgovore i pravo druženje, jer smo svedoci sve učestalijeg elektronskog nasilja, uglavnom grupe nad pojedincem. Znamo iz medija da se često jako loše završavaju takve pojave. Kao majka i sama znam da je to teško, ali mišljenja sam da zajedničkim trudom i uz pomoć školskih policajaca možemo mnogo da promenimo - zaključuje Marina Starčević.
(Kurir.rs)