Da na ulici sretnete Rikarda Sunjigu i sa njim započnete razgovor teško da bi shvatili da pričate sa čovekom rođenim u Kostariki, kome je majka Ruskinja a otac iz zemlje našeg prvog protivnika na Mundijalu u Rusiji i koji je u Srbiju stigao pre tri i po godine.
"U Srbiju sam stigao 2014. godine, posao me doveo. Studirao sam Rostovu u Rusiji i kao anesteziolog tražio posao. Dobio sam ponudu od čoveka koji ima nekoliko bolnica po Evropi, pitao me je da li bih išao u Srbiju. Tako sam stigao u Zemun. Nisam o Srbiji znao apsolutno ništa, osim gde je i da je Beograd prestonica", priča Rikardo, dok nam kaže da se po pravopisu može reči i Kostariki i Kostarici.
"Želeo sam da napredujem i shvatio da Kostarika nije mesto za mene. U Srbiji sam našao devojku, Nišlijku Veru Đorđević, sa kojm ću se venčati 30. juna. Probao sam roštilj, sarmu, punjene paprike. Naučio sam i da kuvam, što nju posebno raduje."
Druželjubiv i prijatan anesteziolog voli Srbiju, ali kaže da će, iako se sa prijateljima svakodnevno šali na temu duela u Samari, u nedelju od 14 časova u nekom od beogradskih kafića navijati za otadžbinu.
"Čudno je gledati kada si sam. Ti se dereš i svi te gledaju. Prošli Mundijal sam kada smo pobedili Grčku bio u Turskoj i u momentu kada je pao gol skako sam i vikao. Turci su me gledali i kada su shvatali da nisam Grk, navijali su za Kostariku. Sada će biti slično, ali se nadam da devojka neće ako pobedimo otkazati venčanje.
Planiram da obučem dres Kostarike i sednem u kafić da gledam meč. Ne bojim se, budala ima svuda, ali ako mene pitaš, ovo je moj grad", kaže Rikardo i dodaje:
"Sećam se dana kada sam pratio žreb. Izvučena je prvo Kostarika, pa Srbija. Razne poruke sam dobijao, kako ćete nas rasturiti, da nemamo šanse... Od tada do danas to traje."
Rikardo objašnjava i šta za Kostarikance predstavlja fudbal.
"Kostarikanci mnogo prate fudbal. Nemaju šta drugo. Bila je prlivačica Klaudija Pol, koja je na Olimpijskim igrama u Atlanti uzela zlato. Ostalo ne postoji i nikada nije postojalo."
Naš sagovornik podvlači da je pričati o kostarikanskom fudbalu nemoguće bez Srbina po imenu Velibor.
"Bora Milutinović je kako su mi pričali tata i rođaci uradio neverovatnu stvar na Svetskom prvenstvu u Italiji. . Kaljaso je dao gol za pobedu nad Škotima (1:0), to je bilo čudo. O tome imamo i film. Mada Boru nisu odmah prihvatili. Došao je slično kao kod vas Krstajić. Smenio je selektora Marvina Rodrigeza koji nas je odveo na prvi Mundijal i svi su se pitali šta će nam on, ne zna ni igrače? On je strog trener i čovek i za naš fudbal on je veoma važan. Od seljaka je napravio tim."
Tako je bilo te 1990. godine, ambicije su u međuvremenu porasle.
"Sada svi žele da se ponovi četvrtfinale iz Brazila, ali to nije realno. Mnogo smo slabiji i imamo samo dva napadača. Kelor Navas je vrhunski golman, ali on ne može da donese pobedu. A za nas je poraz u fudbalu katastrofa. Vi imate vaterpolo, košarku, Novaka... Inače, u Srbiji navijam za Partizan, gledao sam košarku i fudbal. Moj kolega Vladimir Obradović je kriv za to. Žao mi je nisam nikada gledao Grobare i evroligašku košarku.
Na pitanje koliko Kostarikanci znaju o Srbiji, Rikardo odgovara:
"Ne znaju apsolutno ništa! Znaju Baneta Ivanovića i Nemanju Matića. Ljudi tamo prate fudbal, ali u Ligi šampiona nema srpskih ekipa. Nisam bio dugo, ali pretpostavljam da su sada zbog Arsenala i Kelna gledali Zvezdu više nego Partizan. Znaju možda Stankovića ili Vidića. To je sve.
Ali o čemu pričamo kada naš selektor Oskar Ramirez posle poraza od Belgije 4:1 nije znao ko je Eden Azar, nego je rekao da je desetka protivnika, mnogo dobar igrač."
Rikardo sve ovo govori na odličnom srpskom jeziku.
"Stalno me pitaju da li pričam srpski i kako znam? Za mene je to normalno i ne razumem kako neko ko je u stranoj zemlji ne nauči jezik te sredine. Dešava se da kada odem u Niš slušam njihov naglasak i treba mi vreme da se prilagodim. Ali razumem.
Slušam vašu muziku, gledao sam Tesnu kožu i mnogo mi se dopala. Gledao sam i Čekaj me ja sigurno neću doći. Idem u pozorište na Slaviji i oduševio me je Zijah Sokolović. Na spisku onoga što želim da pogledam je i Žikina dinastija, ali ne stižem."
Sagovornika pitamo i mogu li se porediti životi Kostarikanaca i Srba.
"Život u Kostariki se ne razlikuje mnogo od ovoga ovde. Mi i vi smo mnogo opušteni. To sam video čim sam prvi dan kročio na ulicu. Standard je kad su lekari u pitanju veći tamo, ali moja ruska diploma tamo ne važi! Zato mi se čini da ćemo ostati ovde. Iskreno, nemam ništa protiv mnogo mi se dopada Srbija."
Ima li Rikardo omiljenog srpskog sportistu?
"Bane Ivanović. I kao osoba. Gledao sam i Bambija Tošića, u Rostovu pratio trenera Miodraga - Grofa Božovića. Sviđa mi se golman Stojković. Nekada sam i sam stajao na golu, vidim mnoge greške i zbog toga se posebno nerviram. Vrlo često, dok gledam u ekran izgovorim: "Kako čoveče, to se uči na prvom treningu?" Naravno, Novak Đoković je bez premca.
Kurir sport / Nenad Kiš
Foto: Damir Dervišagić, Privatna arhiva