Koja nacija je upravo izgradila gigantsku radarsku kupolu na Kubi koja može da špijunira baze USAF-a sa polovine američkog kopna?
Prema novom izveštaju o nadzoru iz magazina Diplomat, ekskluzivni satelitski snici od marta 2017. godine do maja 2018. godine otkrivaju novo prošireni “signalno obaveštajni“ vojni objekat u blizini Behukala na Kubi.
Izveštaj se fokusira na masivna kupola za radar koja se nalazi na vrhu izdignute betonske strukture. Na satelitskim slikama, ova struktura izgleda kao ogromna loptica za golf, ali je u stvari to zaštitna kupola u koju je smeštena super sofisticirana radarska antena. Kao što je napomenuo Diplomat, ova radarska kupola je prva takve vrste među raznim špijunskim antenama u Behukalu, koje su korišćene za presretanje elektronskih komunikacija, monitoringa balističkih raketa, i praćenja satelita iz SAD-a.
Pitanje koje najviše zbunjuje američke vojne stratege je: ko je dođavola obezbedio finansiranje za izgradnju nove špijunske baze u ovoj zemlji trećeg sveta?
Diplomat pruža više satelitskih slika koje pokazuju izgradnju radarske kupole u blizini grada Behukal u periodu između marta 2017. godine i februara 2018. godine. Iako je funkcija ove nove radarske kupole nepoznata sa trenutnih satelitskih slika, postoji saznanje da su slične antene korišćene za presretanje signala, praćenje raketa, komunikacione veze sa satelitom, radio komunikacije, praćenje objekata u svemiru, a u nekim slučajevima i za remećenje satelitskih komunikacija, objasnio je Diplomat.
Magazin je istakao značajnu indiciju o novoj radarskoj kupoli: “Razlika u veličini i arhitekturi nove strukture radarske kupole u poređenju sa samostalnim paraboličnim instalacijama koje su prisutne u proteklih deset godina u Behukalu, ukazuje na novi nivo ulaganja u takve objekte; izvor ove investicije nije poznat.“
Diplomat detaljno opisuje kako su se ruska i kineska vlada okretale poboljšanju svojih vojnih i ekonomskih investicija na Kubi. 2014. godine, predsednik Vladmir Putin je otpisao 90 odsto od 32 milijarde dolara duga Kube još iz sovjetske ere. Sada Rusija razmatra oživljavanje svoje vojne baze na Kubi.
“Vlade i Rusije i Kine su nedavno signalizirale svoju nameru da povećaju vojne i ekonomske investicije na Kubi. 2014. godine je ruski predsednik Vladimir Putin otpisao otprilike 90 odsto od 32 milijarde dolara Kubi iz sovjetskog doba. Iste godine, ruski član parlamenta je izjavio da bi Rusija ponovo uspostavila vrstu saradnje sa Kubom koju je imala u Lourdesu, signalno obaveštajno mesto na jugu Havane tokom Hladnog rata (Lourdes je zatvoren 2001. godine).“
“Ruska administracija je to porekla ubrzo, ali je 2016. godine visoki ruski zvaničnik odbrane sugerisao da Rusija razmišlja o ponovnom otvaranju vojne baze na Kubi. Ruski signalno obaveštajni brod Viktor Leonov je pristao u luku Havane 2014., 2015., 2017., i nedavno u martu 2018. godine, nakon izviđačke patrole duž jugoistočne obale SAD-a koja je uključivala izlet na razdaljini od 20 nautičkih milja od Kings Bay baze podmornica u Džordžiji. 2017. godine je Rusija završila novu kopnenu stanicu za satelitske komunikacije nedaleko od Kube, u Nikaragvi, navodno za signale tipa GPS, ali se druge upotrebe ne mogu isključiti.“
Zanimljivo je da je Kina najznačajniji međunarodni kreditor i trgovinski partner Kube. Nekoliko kineskih kompanija je najavilo velike razvojne planove na Kubi tokom poslednjih nekoliko godina.
“Najveći međunarodni kreditor i trgovinski partner Kube je Kina, koja je nedavno dala 120 miliona dolara u razvojnom zajmu za luku za kontejnerske brodove u Santijagu de Kuba. U protekle tri godine, nekoliko kineskih kompanija je najavilo investicije u proizvodne i istraživačke objekte na Kubi, kao i predloženi golf teren u blizini Havane u vrednosti od 460 miliona dolara.“
Pošto postoje ograničeni dokazi putem ovih satelitiskih slika koji ukazuju na to da Peking stoji iza konstrukcije radarske kupole, američki senator Marko Rubio je 2016. godine upozorio da su Peking i Kuba radili na programu za poboljšanje špijnskih baza elektronskog nadzora ovog ostrva.
“Ovo je usledilo nakon državne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Kubi 2014. godine, u kojoj se sastao sa tadašnjim predsednikom Raulom Kastrom, kao i Fidelom Kastrom. Kineski premijer Li Kećang je posetio Kubu 2016. godine, sastao se sa braćom Kastro i potpisao 20 sporazuma o saradnji između ove dve zemlje. Uzajamne posede vrhovnih kubanskih i kineskih vojnih lidera su se odigrale u poeriodu od 2015-2017. godine.“
Postoje oskudni javni dokazi da Peking stoji iza ove nove radarske kupole u Behukalu, ali je američki senator Marko Rubio, član Komiteta sa međunarodne odnose Senata, kao i Odbora za obaveštajne podatke, 2016. godine identifikovao Kinu kao aktivnu u elektronskom nadzoru SAD-a u Kubi tako što je javno ukazao na “ovu kinesku stanicu za prisluškivanje u Behukalu.“
U februaru je objavljen izveštaj o nadzornim snimcima od neotkrivenog izvora, najverovatnije iz filipinske Nacionalne obaveštajne agencije za koordinaciju (NICA), koji su dati filipinskom Daily Inquirer-u kao dokaz novih nadzornih slika koje prikazuju težnju Pekinga da militarizuje sporna veštački stvorena ostrva koje kontroliše u Južnom kineskom moru. Kao što je prikazano, kineska radarska kupola u Južnom kineskom moru (desno) i kubanska radarska kupola (levo) imaju veoma sličan dizajn.
I na kraju, prijavljeno je da kubanska vlada ima dugu istoriju prodaje svojih presretnutih podataka o američkim komunikacijama sa kupcima treće strane, rekao je Diplomat.
U prikazu, postoji razlog da se veruje da nova radarska kupola može špijunirati vazduhoplovne baze USAF-a, američku Centralnu komandu, pa čak i Vašington D.C. Što dovodi do pitanja, da li je Rusija ili Kina bila ta koja je finansirala špijunsku antenu?
Kurir.rs/Diplomat
Foto: Profimedia