Reprezentativac Urugvaja i fudbaler Barselone Luis Suarez je jedan od najboljih napadača na svetu u ovom trenutku, ali njegova životna priča je sve samo ne najsjajnija.
Rođen u malom gradiću Salto na severozapadu Urugvaja prve fudbalske korake napravio je u FK Ureta kada je imao sedam godina. Odrastao je u siromaštvu, jer prosto njegovi roditelji nisu mogli da mu priušte više. Ni njemu ni njegovoj braći, a ima ih šest, iako su radili od jutra do sutra. Trudili su se da Luisu i ostaloj deci pruže najviše što mogu, ali u tako brojnoj porodici sa malim platama to nije uvek bilo moguće.
Fudbaler mršave građe, eksplozivnog temperamenta i sa još ponekom manom naprosto nije obećavao, ali srećom bilo je i onih koji su prepoznali da tu ima talenta da postane profesionalac. Tek godinama kasnije će shvatiti da će taj mršavko i buntovnik postati i više od pukog fudbalera.
- Njegova majka i braća su ga uvek podržavali. Dolazili bi na utakmicu i proveli bi čitav dan tu, a onda bi se uveče vraćali kući. Luis je bio tih dečak, čak i tiši od njegovih vršnjaka, ali bi na terenu uvek bio superioran - navodi Suarezov prvi trener u Ureti.
Njegov temperament nisu svi mogli da shvate. Ni da razumeju. A on je samo želeo da pobedi, da da gol po svaku cenu, bez obzira na sve. Tome vas nauči teška svakodnevnica u Urugvaju.
- Nekada je stajao ispred pekare i jeo je mrvice neke torte, gledao je da sve pojede sam, da ne bi morao da deli sa braćom jer ih je bilo mnogo u kući - priseća se jedan od komšija njegove porodice.
- Često nije imao kopačke i igrao je u pozajmljenim, njegova porodica se trudila da uvek sačuva dodatan novac kako bi mu kupila kopačke - rekao je Suarezov prvi menadžer.
Sa 12 godina je već počeo da shvata neke stvari, počeo je da sazreva u fudbalskom smislu, ali i onom drugom, mnogo važnijem - životnom.
- U tom periodu trudio se da sačuva svaku paricu za porodicu, pa je posle treninga umesto prevozom išao kući pešaka. Nema mnogo dece koja su svesna situacije kao što je on bio, posebno ne u tom periodu - nastavlja njegov agent Vilson Piris.
A tek menadžeri... Bez njih se fudbalski svet danas ne može zamisliti, ima nekih koji su zaista posvećeni svojim klijentima i koji ne žele samo da naplate masnu proviziju (Rajola), ali neki su zaista i okrutni. Suarezov nije bio takav.
- Šalili smo se sa njim, kladili smo se kako bi ga ohrabrili, a on je to video kao priliku da zaradi novac za svoju porodicu. To je za njega tada bilo najvažnije u životu i pogađate, svaki put bi osvojio - nastavlja Piris.
Retko ko je verovao u njega, ali on jeste, i to je najvažnije kada neko veruje u svoje mogućnosti i to toliko da je Suarez već tada znao da će jednog dana igrati u Barseloni.
- Uvek mi je pričao da veruje da će jednog dana zaigrati za španski klub, a ja sam mu se samo nasmejao i pitao ga: "O čemu ti pričaš, kada si izmena u sedmom timu Nacionala, nema šanse da to ostvariš". To je deo njegovog karaktera, dao je sve od sebe da me demantuje - navodi čovek koji se nekada starao o njegovoj karijeri.
Kurir sport/Blic
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT: Partizan ostaje bez četiri prvotimca