Najviša planina na svetu postala je poslednjih deset godina najviše svetsko smetlište, zahvaljujući bogatim turistima koji za sobom bezobzirno ostavljaju tragove u obliku svih vrsta smeća.
Otkad se 1953. Ser Edmund Hilari popeo na 8.848 metara visoki vrh Mont Everest, hiljade turista je nagrnulo u pokušaju da se popne na vrh.
Uz alpiniste koji u velikom broju slučajeva pokušavaju da ne ostave za sobom tragove, na krov sveta počele su u organizaciji specijalizovanih agencija da pristužu turističke grupe čiji članovi sa mnogo novca pokušavaju da obezbede svoje mesto na vrhu. Ali ono što s zajedno s njima dolazi gore, ne vraća se dole, što znači da na padinama planine ostaju tone smeća.
Kada turisti uklanjaju svoje planinarske kampove, za sobom ostavljaju šatore, slomljenu opremu, prazne boce s vodom i prilične količine izmeta.
"To je odvratno, pravo ruglo", rekao je sagovornik koji je insistirao na anonimnosti. "Planina nosi tone otpada", dodao je.
I Tibet i Nepal pokušavaju novim sistemima da doskoče tom problemu i podstaknu planinare da sa sobom ponesu otpad.
Nepal traži depozit od 4.000 dolara po timu koji se penje ako svaki član nosi sa sobom najmanje 8 kilograma smeća.
U Nepalu su se rezultati već pokazali. Planinari su sa sobom vratili 25 tona smeća i 15 tona izmeta, ali to je samo mali deo otpada rasutog po planini. Problem je u tome što turisti, koji su već dali 100.000 dolara za ulaznicu, ne mare za taj relativno mali iznos depozita.
Po izveštaju iz 2016., uklanja se kilograma ljudskog izmeta svake godine, koji se odlaže u jarke u obližnjem selu. To postaje noćna mora za stanovnike, pogotovo u vreme monsuna kada se sadržaj razliva u u njihovu reku.
Kurir.rs/Dejli mejl
Foto: Printscreen Twitter/AFP