Zgrade, stanovi i parkovi tokom leta postaju utočište za različite vrste insekata, a mnogi Beograđani budu i iznenađeni kada se sretnu sa ovim stanovnicima prestonice. Evo na koje sve insekte možete naleteti tokom leta, i koliko su oni opasni.
Beloglavi ovnić
Crni insekt sa po devet tufni na svakom krilu i dve narandžaste trake na telu ovih dana napravio je pravu pometnju među Beograđanima jer se, kako kažu, pojavio niotkud. Iako sam po sebi nije opasan, ima veoma opasne rođake. Naime, dve veoma slične vrste, iz iste porodice, veoma su otrovne, pa se beloglavi ovnić često kamuflira i podražava njihov izgled kako bi se spasao od grabljivica. Beograđani su ga viđali u prirodi, ali i u svojim stanovima i na terasama.
Ovaj insekt iz porodice moljaca najčešće se sreće u južnoj Evropi, ali ih ima i na severu Nemačke, dok se na istoku može naći do Anadolije i Kavkaza.
Azijske bubamare
Azijske bubamare počele su pre nekoliko godina da se pojavljuju svuda. Osim što su okupirali bašte, ovi tvrdokrilci raznih boja useljavale su se i u kuće, a čak je zabeleženo i da ujedaju.
Ove bubamare, kako im samo ime kaže, potiču iz Azije, odakle su se poslednjih godina proširile na Ameriku i Evropu. Uvezene su kod nas da bi se u plastenicima borile protiv biljnih vaši i moguće je da su se previše namnožile u plastenicima i otud se preselile u prirodu. Beograđanima često zadaju glavobolje jer ih mogu naći u stanu, a bilo je i slučjeva gde su ih stanovnici prestonice zaticali i u kuhinji i u krevetima.
Nikako se ne preporučuje se mehaničko uništavanje ovih bubamara u kući, jer kad ih stisnete, ispuštaju žutu tečnost koja neprijatno miriše i ostavlja fleke. Savet je da se usisaju, s tim da se stavi plastična kesa u rezervoar usisivača i po završetku da se zatvori i baci kako ne bi izašle napolje.
Komarci
Osim što im je zujanje dosadno, a ujed izaziva otoke i svrab, sugrađane godinama unazad brine pre svega činjenica da su komarci prenosioci virusa Zapadnog Nila.
Groznica Zapadnog Nila je bolest koja se prenosi ubodom ženke komarca zaražene ovim virusom. U Evropi se najveći broj slučajeva zaraze ovim putem registruje u Grčkoj, gde su povoljni klimatski uslovi za održavanje vektora, a tu su trasirani i glavni migratorni putevi ptica.
Prošle godine je na području Srbije ovim virusom zaraženo 49 osoba, a uz
Beograđane su najčešća meta bili Pančevci.
Smrdibube
Smrdibube ponovo napadaju, a stručnjaci kažu da ovo sada nije ništa naspram onoga što nas očekuje krajem leta i početkom jeseni. Ovi insekti u domove ulaze kroz prozore, ali i kroz najmanje pukotine. Jednom kada uđu, one markiraju stan mirisom koji će kasnije privlačiti sve smrdibube u kraju.
Veoma ih lako primetiti i prepoznati. One nesnosno zuje dok lete, udaraju u lustere, a kada ih stisnete ili zgnječite ispuštaju veoma neprijatan miris po kojem su i dobile ime. Najčešće su zelene, mada ima i smeđih i šarenih.
Krpelji
Zbog blage zime krpelji ovog leta napadaju kao nikad do sad. Svi koji u prirodi budu nepažljivi, mogu osetiti neprijatno iznenađenje na svojoj koži. Iako ovih parazita najviše svakako ima na neuređenim površinama, na divljim deponijama, kao i u pošumljenim delovima grada sa nepokošenom travom, može se desiti da ih nahvatate i u svom dvorištu.
Ujed zaraženog krpelja izaziva lajmsku bolest koju parazit može preneti na čoveka i domaće životinje. Manifestuje se pojavom lokalnog otoka i crvenila na mestu uboda i to tri do 32 dana nakon uboda. Pored promena na koži, mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, a ako se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja se javlja drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima.
Bubašvabe i bubarusi
Prestanak padavina i tople temperature su idealan uslov za pojavu i razmnožavanje bubašvaba i bubarusa, što dodatno zabrinjava stanovnike Beograda.
Često se usele u stambene zgrade i zaposedaju stanove u kojima mogu naći hranu i lepo mesto za život. Najpogodnija mesta za njihov život uglavnom su stare zgrade na Dorćolu i opštini Stari grad, kao i zgrade u naseljima pored reke.
Bube klintonke
Početkom leta Beograd zaposeda još jedna vresta buba - takozvane klintonke.
Njihov ujed može da izazove veliki otok, infekciju, pa čak i upalu potkožnih tkiva, a kod osetljivih čak i gušenje.
Reč je o maloj bubi, sličnoj mušici, a ubod joj je kao kod komarca, jer ima
drugačiji usni aparat nego muva. Pojavila se 1999. godine i to neposredno nakon NATO bombardovanja Srbije, zbog čega su je u narodu nazvali "buba klintonka".
Slične su onim golubačkim mušicama, i iako deluju bezazleno, mogu biti vrlo opasne.
Njen ujed pravi veću rupicu na koži, koja jako svrbi. Mesto uboda može dramatično da otekne, a zbog jakog svraba, češanjem se povećava šansa da se toksin prenese dublje pod kožu, zbog čega nastaje infekcija, pa čak i upala potkožnog tkiva. Prva pomoć u tim situacijama je krema za smanjivanje svraba, ali nakon toga odmah se treba obratiti lekaru.
Pčele, ose i stršljenovi
Pčele su dobro poznate po svojim dobrim osobinama i koristi po ljude, a pored toga što proizvode med i propolis, postoje i one koje su dresirane da otkrivaju eksploziv. Ose i stršljenovi takođe imaju svoju ulogu u ekosistemu, jer su predatori koji love paukove i stenice", ali ih ljudi mahom ne vole zbog "napadanja". Često se mogu videti u drveću, na fasadama i zapuštenim olucima, ali se neretko skrivaju u roletnama i prozorima.
Ubod svih ovih insekata zna da bude veoma bolan, a prat ga i otok. Osim toga, kod osoba alergičnih na ubode ovih insekata mogu se pojaviti i dodatne komplikacije, pa i gušenje. Od burne alergijske reakcije izazvane ujedima insekata, godišnje premine nekoliko ljudi u Srbiji, a pre nešto više od godinu dana je kod nesrećnog čoveka u Nišu ujed ose imao fatalni ishod.
Pederus
Ne samo što nam ovog leta opekotine prete od preteranog izlaganja suncu, već je moguće zadobiti ih i tokom noći, dok se sedi uz svetlost lampi! Naime, kada sunce zađe, opekotine mogu da se jave od toksina insekta "pederus", koja svoje žrtve napada isključivo dok sede pod nekom svetlošću, jer je to privlači.
Oni ne ujedaju, već ispuštaju otrov iz stomaka onog momenta kada pokušate da ih se otarasite rukom. Tako zapravo samo rastrljate njihov otrov po svojoj koži.
I tako nastaje "dermatitis pederus" (Paederus dermatitis), razlog zbog koga je potrebno javiti se lekaru.
Na mestu gde ovaj insekt ispusti toksin nastaje crvenilo, a najčešće stradaju ruke, vrat, noge, lice, delovi lica oko oka...
Kurir.rs/Blic/Marija Antonijević