Švajcarac David Laufer, došao je u Beograd, kako sam kaže u najgorem momentu, posle previranja 2000. godine, kada niko nije znao kako će se stvari odvijati i da li će Srbija posle svrgavanja režima oličenog u liku Slobodana Miloševića krenuti napred.
Danas kada se sa nestrpljenjem čeka duel fudbalera Srbije i Švajcarske na Mundijalu u Rusiji on o tom vremenu, sportu, otadžbini i zemlji u kojoj sada živi govori ekskluzivno za Kurir.
Kako ste se obreli u Beogradu?
"Došao sam u Srbiju kao novinar 2000.u najgorem i istovremeno najoptimističnijem trenutku i osećao sam se jako čudno, sve mi se odmah dopalo. Angažovao sam se u Vladi premijera Đinđića, ali sam tu bio kratko i to kao deo ministarstva kulture. Potom sam prešao u Narodni muzej, projektovao ga i radio na rekonstrukciji. Ali kada je Đinđić ubijen, zajedno sa ženom, koja je Novosađanka, sam otišao u Švajcarsku. Vratili smo se pre četiri godine i sada smo u Beogradu. Čini mi se da će tako i ostati, jer je klinac koji ima deset godina, zbog jezičke barijere ide u francusku školu, sve više Srbin."
David kada govori o fudbalu, kaže da za njega to nije bio sport broj jedan
"Meni kao dečaku fudbal nije značio apsolutno ništa. Bio sam jedini Švajcarac u razredu. Ostalo su bili Italijani, Španci i Portugalci, koji imaju ozbiljne fudbalske reprezentacije. I naravno navijali su za njih. Za nas, Švajcarska je bila tim u povoju, Stefan Šapuiza je igrao vrhunski fudbal, ali smo sve pratili preko tih, da kažem emigrantskih reprezentacija. Sada se to promenuilo jer su deca tih ljudi odrasla i prate fusdbal. Oni nam nisu doneli samo pice, bagete ili špagete, već i kulturu fudbala. U moje vreme pratilo se skijanje, Pirmin Curbrigen je bio naš car, a sada ni to niko ne prati.
A šta prate?
"Švajcarci sada prate fudbal i shvataju da bez emigranata nema ozbiljnog rezultata. Rezultat im nije primaran cilj, za njih je sve uživanje. Svi žele, ali znaju da šanse nisu velike. Sport je kod njih ili nas Švajcaraca, uživanje."
Za Vas tamo sport je uživanje za nas ovde, mnogi kažu više od života?
"Srbija je sportska nacija, ali malo ulaže u sport i nedovoljno se njime bavi. Da je drugačije ovde bi bilo mnogo više igrača, košarkaša koji bi odlazili u NBA ili Evropu. Sada imate samo talenata, ali kao i u umetnosti iz koje ja dolaziim nema dovoljno uslova za razvoj najdarovitijih. Ipak talenat je ovde iznad discipline. Pogledaj samo koliko je srpske dece kao Nikola Tesla ii Milutin Milanković je uspelo, jer je imalo austrijsku, zapravo nemačku disciplinu.
U Švajcarskoj ima 400.000 ljudi sa ovih prostora, srpski se čuje na sve strane, mada meni u vreme kada sam došao to u učenju srpskog nimalo nije pomoglo. Švajcarac kada čuje Balkan i "ić", on dalje ne pravi razliku. Mene ljudi pitaju da li živim u Beogradu ili Zagrebu? Tu razliku nikada ne prave."
Može li David da se opredeli Novak Đoković ili Rodžer Federer?
"Ne podnosim Federera! On ima 11 sponzora, koje javno reklamira. Zaradi milione od tenisa i sponzori su mu višak što je za decu, užasno loš primer. On igra za automobile, satove, pene za brijanje, žilete, aparate za kafu... Nema sumnje da je najkompletniji igrač na svetu, ali preteruje. To ne volim i zato sam uvek na strani Novaka. Mislim da mediji i ljudi ovde nisu pošteni prema njemu, jer su ga do skoro predstavljali kao svemoćnog, nepobedivog, a sada kada zbog povrede ne pobeđuje sve i svakoga, nema pojma, treba da se povuče i ne znam šta sve čitam i čujem. To nema smisla i pre svega nije pošteno.
Srbija ili Švajcarska?
"Ovde sam, ovde živim, srpski zet sam i naravno da navijam za Srbiju! To za mene nije pitanje, iako ne mopgu da kažem da ću biti tužan ako Švajcarska pobedi. Ipak smo mio neutralni (smeh). Slušam vašu muziku, volim tamburaše, čitam knjige, gledam filmove. Žao mi je Nebojše Glogovca. Mislim da je maestralno odigrao ulogu u Ustavu Republike Hrvatske... Kad već pominjem kulturu moram da kažem da imate veoma darovite pisce i slikare."
Od kako se saznalo da su Srbija i Švajcarska u istoj grupi na Mundijalu u Rusiji, petorica njihovi reprezentativaca poreklom sa Kosova i Metohije u izjavama provocijaraju Srbe i ističu da je to više od utakmice. Čak se pojavila i pretnja terorističkim napadom.
"Ja zaista ne razumem te priče. Šta im je cilj? Koliko znam iz iskustva ljudi sa Balkana kada se nađu bilo gde u svetu, zajedno su i veoma dobro se slažu. Zbog tog i takvog druženja, ne verujem da bilo šta loše može da se desi.
Kurir sport / Nenad Kiš
Foto: Dragana Udovičić