Podatak da su Srbija i Crna Gora po broju oružja u posedu građana prve u Evropi pokazuju rastući problem kom države moraju stati na put, kažu naši sagovornici.
Centar za ispitivanje javnog mnjenja pri Institutu za međunarodne i razvojne studije u Ženevi objavio je da u ove dve zemlje na svakih 100 stanovnika dolazi 39,1 komad lakog naoružanja.
Dobrivoje Radovanović, bivši direktor beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, napominje da se ove procene odnose na broj legalnog ali i nelegalnog oružja i te brojke vidi kao značajan problem za opštu bezbednost.
"Ako je tačan taj podatak, to otprilike znači nekih tri miliona komada vatrenog oružja u rukama građana Srbije. Ogroman broj tog oružja sigurno je kriminalnog porekla, odnosno donet sa ratišta devedesetih godina i neprijavljen. U Srbiji je najveći problem to ilegalno oružje zato što se sa njim čini nekih 80 odsto kriminalnih zločina u Srbiji", navodi Radovanović.
Autori istraživanja naveli su da legalno i nelegalno naoružanje čiji broj su procenili obuhvata širok spektar oružja, od improvizovanog do fabričkog.
Na globalnoj listi Instituta za međunarodne i razvojne studije u Ženevi Srbija i Crna Gora sa 39 komada oružja na 100 ljudi zauzimaju visoko treće mesto, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država i Jemena.
Zoran Miljanić, ekspert za bezbednost i bivši član Odbora za bezbednost Skupštine Crne Gore, kaže da je u zemljama Balkana, pa i u Crnoj Gori, tradicija jedan od razloga za posedovanje oružja, ali da držanje tolikog naoružanja čak i u legalnom posedu jeste problem, često i za same vlasnike.
"Može biti opasno u slučaju da se ono čuva na neprikladan način i posebno je rizično ako je na dohvat ruke. Nisam baš siguran da se svi uvek pridržavaju uslova pravilnog čuvanja oružja, a nezgodno je i to što su naši ljudi nekada i bahati u ponašanju. Mislim da je apsolutno bespotrebno držanje tolikog broja oružja kod građana Crne Gore i zemalja regiona", smatra Miljanić.
Procene nadležnih su da u svetu postoji milijardu komada sitnog vatrenog oružja od čega je 857 miliona u rukama civila, uključujući legalno i nelegalno naoružanje.
U Srbiji je uz dozvolu moguće posedovati pištolje i lovačke puške, dok su nelegalni automatsko oružje, minsko-eksplozivna sredstva, prigušivači i slično.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da Srbija najpre mora da se pozabavi rešavanjem problema ilegalnog oružja, jer neke pretpostavke govore da ga ima od nekoliko stotina hiljada do čak milion komada, a najveći broj je kod ljudi koji se bave kriminalom.
"Naoružani su ljudi koji se bave organizovanim kriminalom, oni koji se bave otmicama, pljačkama, i drugi učinioci krivičnih dela. Ali najveći problem je što se jedan deo tog oružja nalazi i kod ljudi koji nemaju kriminalnu prošlost ili nameru da se bave kriminalom. Oni time žele da se odbrane od mogućih kriminalnih napada. Drže oružje za eventualnu odbranu svoje kuće i porodice iako zbog toga mogu biti žestoko kažnjeni", kaže Radovanović.
Po količini oružja u civilnom vlasništvu, prema podacima Organizacije za praćenje sitnog naoružanja iz Ženeve, prednjače građani Sjedinjenih Američkih Država u čijim rukama je oko 393 miliona komada, što je više nego 25 zemalja sa najvećim vlasništvom oružja zajedno, a navodi se da je u ukupnu brojku uračunato i oružje koje poseduju organi reda.
Kako je i Crna Gora u vrhu po broju oružja u posedu stanovništva, stručnjak za bezbednost Zoran Miljanić smatra da je, pod broj jedan, potrebna promena svesti građana kako bi se ta tendencija smanjila.
"Pod broj dva, treba građani da se osećaju bezbednije. Kako će se građani osećati bezbednije ako na ulicama naših gradova imate svakodnevne kriminalne obračune i ubistva. To u jednom broju slučajeva dovodi do toga da građani smatraju da moraju da poseduju neko vatreno oružje da bi se zaštitili", zaključuje Miljanić.
Od zemalja regiona, prema Institutu za međunarodne i razvojne studije u Ženevi, Bosna i Hercegovina sa 31,2 komada oružja na 100 stanovnika peta je u Evropi i deseta u svetu, visoko sedmo mesto na evropskoj lestvici drži Makedonija sa 29,8, dok je Kosovo 11. sa 23,9 komada.
Kurir.rs/RSE/Zoran Glavonjić/Foto: Printscreen, Foto: MUP