Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao bi da zažali što je zakazao vanredne predsedničke i parlamentarne izbore.
Umesto da time uhvati opoziciju nespremnu i pobedi je, njegova Stranka pravde i razvoja (AKP) ustvari mogla da izgubi parlamentarnu većinu, a on sam čak i ne da ne bude ponovo izabran za predsednika Turske, smatraju analitičari američkog instituta "Brukings".
Kemal Kirišdži i Omer Tašpnar u detaljnoj analizi podsećaju da je referendum koji je prošle godine održan, u vreme vanrednog stanja nakon neuspelog državnog udara, tesnom većinom – 51 naprema 49 koji su bili protiv - odobrio Erdoanovu ambiciju da promeni Ustav.
Promenama se uveo striktni predsednički sistem, umesto parlamentarne demokratije.
Prema njegovom mišljenju, predsednik republike je istovremeno i premijer i ima pravo da izdaje izvršne dekrete koje ne mora da odobrava parlament. Predsednik Turske dobio je ovlašćenja da sam imenuje osobe ne samo za ministre već i na pravosudne pozicije.
Turci sutra izlaze na prevremene izbore na kojima tri faktora odlučno utiču na to da li će Erdogan moći da pobedi: jaka opozicija, sve lošija ekonomska situacija i stanje kurdskih birača.
Kirišdži i Tašpnar ističu da je Erdogana opozicija iznenadila jedinstvom. Iako su čak četiri stranke istakle svoje kandidate, da se takmiče sa aktuelnim predsednikom Turske u trci za sve jaču fotelju prvog čoveka ove države, među njima je postignut i dogovor da će u drugom krugu podržati kandidata koji dobije najviše glasova.
U parlamentarnoj trci, sva istraživanja, ma koliko nepouzdana bila, naglašavaju autori analize "Brukingsa", upućuju na to da je popularnost AKP-a pala. Ta partija napravila je savez sa krajnje desnom Strankom nacionalne akcije (MHP).
Kao protvtežu pooštrenoj retorici, opozicija je ponudila sveobuhvatan program koji privlači kako liberale tako i konzervativce. Posebno su se potrudili da u njemu istaknu važnost modernizacije obrazovnog sistema, kako bi time zaintrigirali milion novih birača nezadovoljnih obrazovanjem koje im aktuelni sistem pruža, ali i umornim od Erdoganove vlasti.
Dvoprocentna inflacija, usporeni privredni rast i naročito veliki pad vrijednosti lire faktori su koji su Erdogana koštali popularnosti.
Njegova nastojanja da se izbori s ovim izazovom samo mu dodatno štete, jer – ističu analitičari "Brukingsa" – on ne razume nove okolnosti i ne menja politiku.
Ako Erdoan izađe kao pobednik predstojećih izbora, moraće da napravi brojne kompromise i okrenuti se prema opoziciji da bi dobio podršku za planove koje ima, naglašavaju Kirisdži i Tašpnar.
Analitičari "Brukinga" posebno se osvrću na mogući plasman kurdske Narodne demokratske partije (HDP).
Cenzus je visokih 10 odsto i ako ga ta stranka slučajno ne ispuni, najmanje 53 mandata idu direktno AKP-u, što bi moglo odlučujuće da utiče na raspored snaga u parlamentu Turske.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Reuters