Mnogi zatvori imaju dugu i brutalnu istoriju, ali ovo su najgori među njima, a iza njihovih zidina odigravaju nezamisliva zverstva.
"Đavolje ostrvo", Francuska Gvajana (1852-1953)
U periodu od 19. i 20. veka Francuska Gvajana je bila izolovano mesto naseljeno različitim kolonijama zatvorenika. Beg je bio gotovo nemoguć, osim čamcem, i od desetina hiljada zatvorenika koji su tamo provodili zatvorske dane tek nekoliko stotina njih je preželo i dočekalo dan da priča o užasima koje su tamo prošli.
Kapija koja vodi pravo u pakao: za vreme vladavine surovog nećaka Napoleona Bonaparte ovde su mučili kriminalce i političke pobunjenike i prisiljavali ih na rad u uslovima nedostojnim čoveka. Samo u prvoj godini postojanja kaznene kolonije umrla je gotovo polovina kažnjenika
Mali komad kopna nedaleko od današnje Kana postao je tako Đavolje ostrvo koje je uskoro postao simbol za brutalnost i pravi "pakao na zemlji". Tropske bolesti desetkovale su zatvorenike. Pobune i međusobna ubistva dokrajčili su one koji su nekim čudom preživjeli zaraze. Upravo zatvorenici ovog mesta su mu i dali nadimak "giljotina na suvom" zbog velike stope smrtnosti od gladi, bolesti i užasnih uslova života.
Najveći broj zatvorenika bio je zadužen za sječu tropskog drveća i izgradnji puteva. Ako ne bi ispunili dnevnu kvotu, ne bi dobili hranu. Oni koji bi umrli bacani su u more. Od nekoliko zloglasnih zatvora starog sveta, ovaj spada u najgore. Lečnici su odbijali da ulaze unutra i pomognu zatvorenicima, što samo potvrđuje koliko su neljudski uslovi vladali u zatvoru. Stražari su bili među najbrutalnijima, pa postoji i legenda o tzv. "Crnom psu", koji je predstavljao strah i trepet i bio najveća noćna mora namučenih zarobljenika.
Koncentracioni logor 22, Herujang, Severna Koreja, (1965-2012)
Ukoliko nešto zgrešite u zatvor ne idete samo vi, već čitava vaša porodica. Ovaj zatvor je bio uređen kao radna kolonija, a svako je dobijao 170 grama kukuruza dva puta dnevno.
Zatvorenici su stalno fizički zlostavljani ukoliko nisu izvršavali sve zadatke, a čak trećina njih je imala neku deformaciju od svakodnevnog premlaćivanja. Procenjuje se da je oko 2000 njih umrlo od neuhranjenosti, a broj pogubljenih je i dalje nepoznat.
Osim premlaćivnja, postojale su i druge metode mučenja. Zatvorenici su morali da stoje na vrhovima prstiju u velikom rezervoaru punom vode ili su jednostavno bacani u samice pune buva i prljavštine, gde danima, nekad i mesecima ne bi videli svetlost dana.
Najokrutnije od svega je bilo testiranje hemijskog oružja na zatvorenicima, kao i nekih neisprobanih lekova i medicisnkih tretmana.
Tulianum , zatvor iz doba Rimskog carstva
Ovaj zatvor nalazi se 12 metara ispod površine zemlje, a tama i smrad ga čine odvratnim i zastrašujućim.
Ovaj zatvor je bio namenjen svim kriminalcima, uključujući i vladare koji su zatvarani, a u njega su smeštani i ratni zarobljenici. Danas je ovaj prostor pretvoren u muzej. Istoričari tvrde da su na ovom mestu zatvorenici zverski mučeni i ubijani dok su ostali morali to da gledaju.
Tul Sleng, Kambodža (1975-1979)
Oko 20.000 ljudi je prošlo kroz ovaj ozloglašeni zatvor, a njihov život tamo značio je samo jedno – mučenje od jutra do sutra. Zatvorenici su samo jednom dnevno imali obrok, koji je uključivao kašiku kaše ili supe od nekog lišća koje se nije ni koristilo za ishranu.
Kožne bolesti su najviše harale u ovim tamnicama. Zatvorenici nisu smeli da govore, osim ako im je bilo naređeno da odgovore na pitanje. Stražari su ih svakodnevno terali da jedu vlastite fekalije, a na njima su koristili i elektrošokove, gušili ih vrećama i silovali.
Zatvor "Crni delfin", Rusija
Ko je ušao u ovaj zatvor više nikada nije imao priliku da izađe iz njega. Zatvorenicima su vezivane oči, kako ne bi videli put koji vodi do zgrade zatvora. Svi su bili izolovani i najveći deo vremena imali su lisice na rukama. Bilo im je dozvoljeno da vežbaju 90 minuta svaki dan u metalnom kavezu. Ovo je dom najgorih ubica, terorista i kanibala Rusije.
Od trenutka kad ih probude, do onog trena kad im narede da spavaju, zatvorenici nisu mirovali. Nisu smeli da sede, a kamoli leže. Svako od njih imao je neku celodnevnu obavezu. O ovom zatvoru kruže samo glasine o brojnim zlostavljanjima, ali zbog njegove tajnosti nikada nisu potvrđene.
Tadmor, Sirija (1930-2015)
Ovaj zatvor je oličenje mučenja i ponižavanja i poznat je po tome što je pogubio preko 1000 svojih zatvorenika. U njemu su se držali politički zatvorenici, zajedno sa običnim sitnim kriminalcima.
Zatvor je bio otvoren više od 80 godina, a uslovi u njemu su bili krajnje okrutni. Zatvorenici su smeli da gledaju samo u pod, a zlostavljanje je bilo svakodnevna rutina. Lomljenje prstiju, ruku, vađenje očiju bila su česta zverstva u Tadmoru.
Karandiru, Sao Paolo, Brazil (1956-2002)
Kao što u Americi svi znaju za Alkatraz, tako u Brazilu svi znaju za Karandiru. U jednom trenutku ovaj zloglasni zatvor imao je neverovatnih 8000 zatvorenika čime je postao najmasovniji u Južnoj Americi.
U zatvoru su često vladale epidemije raznih bolesti, a najviše je bio rasprostranjen AIDS.
Kurir.rs/Express.hr
Foto printscreen