Junaci mojih priča jesu antiheroji sa srcem na pravoj strani koji pokušavaju da se iskupe do poslednjeg daha, do poslednjeg dvoboja sa sopstvenom senkom, kaže kultni srpski pisac Zoran Ćirić, čiji se aktuelni roman "Posle potere" nedavno našao pred čitaocima.
Na književnoj sceni poznatiji kao Magični Ćira, do sada je objavio preko 20 knjiga različitog žanrovskog određenja, među kojima je javnosti najpoznatiji roman "Hobo", za koji je dobio Ninovu nagradu.
Književna kritika novu knjigu Magičnog Ćire opisuje kao uzbudljivo, intrigantno i do sada neviđeno delo u srpskoj književnosti. Žanrovski, delo "Posle potere" književna kritika krsti kao hajdučki vestern.
Okosnicu romana čine avanture i podvizi Petronija Čarnojevića, najtraženijeg bandita Sjedinjenih Srpskih Država krajem 20. veka.
Ćirić za Tanjug kaže da je tokom rada na romanu "Posle potere" osećao izvestan pritisak zbog spoznaje da u srpskoj literaturi niko nije napisao ozbiljan vestern roman sa visokim umetničkim zahtevima.
"S obzirom na to da mi je Makarti najdraži živi američki pisac, imao sam idealnu situaciju. Namera mi je bila da odgovorim na izazov koji je veći od života: Napisati vestern koji se dešava u Srbiji, u famoznim devedesetim, a da to ne bude slabije od uvrnutog, ali ipak mnogo klasičnije postavljenog vesterna koji se, na kraju krajeva, dešava upravo u vreme Divljeg zapada i još ga je napisao američki pisac, kojem je vestern deo ličnog DNK", kaže Ćirić.
Prema njegovim rečima, nikada nije bilo teže biti pisac s misijom, profesionalni posvećenik sa čisto umetničkim ambicijama.
Kaže da slabo prati dešavanja na književnoj sceni na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
"Ja sam matora, od bluda ofucana i dramatično odrtavela džukela, tako da odavno ne pratim dešavanja ni kod nas, a kamoli u tom takozvanom regionu. Srpska književna scena ne postoji! To je iluzija koju elita pothranjuje da bi dobila pare iz budžeta, a zarad "umetničkih projekata" koji jesu projekti, ali nisu umetnost. Vrlo politikantska igra, uz nesvarljivu dozu licemerja i snebivanja zbog navodnog poraza onog što ta samozvana elita smatra "dobrim ukusom". Znate, za naš književni establišment nema većeg pisca od Hilari Klinton. A još kada se uskoro pojavi krimić muža joj Bila, selo Vračar i selo Dorćol će od ushićenja masovno duvati u saksofon i govoriti kako je krimić osnova literature, od Homera do Obame", kazao je Ćirić.
Zoran Čirić ističe da je vestern žanr najpogodniji našoj stvarnosti.
"U svim mojim delima postoji mutna dvosmislenost, fascinacija opakim ličnostima i događajima, kao i vera da, nažalost, većina ljudi jedino kroz nasilje može da doživi kakvu-takvu katarzu. Nema pogodnijeg umetničkog žanra za pripovedanje o našoj večno zaumnoj stvarnosti koja je sva od krvi i mesa. Nema više mesta ni ironiji ni cinizmu u svemu što se događa oko nas. I kako da ne budem zadrti apokaliptičar", pita se Ćirić.
Kurir.rs / Foto: Nemanja Jovanović